Београдски ђаци и ми провинцијалци

Не могу се освртати на свако режање и нападе, али никако не стижем да одговорим на нападе мојих бивших колегиница, које су ме недавно напале својим префињеним стилом београдских ђака, користећи вокабулар којих би се постидио и кочијаш. Вјероватно их је мало понијело, тако елегантне и префињене уз чашицу вина, па су почеле причу својих ментора да сам издајник, плаћеник, миљеник Башчаршије и рекеташ кога Требињци презиру.

Ставити образ под задњицу често није лијепо али буде корисно. Неке моје бивше “колеге”, “новинари”, у стварности улизице моћника на власти, баш су лијепо напредовали након што су новинарска пера замијенили директорским и фотељама портпарола, те тако добро уновчили неку своју малу медијску моћ и портал који су направили. Посебно су то добро знали да ураде поједини “београдски ђаци”, као АББА и МСВ, који су нека самопроглашена елита у односу на нас провинцијалце који смо студирали у неким малим мјестима и провинцијама, попут сусједног Никшића, јер је то за наше родитеље било далеко лакше и јефтиније.

Све до 2012. године власт није обраћала пуно пажње на интернет медије, у Требињу је доминирао портал “Требиње данас”, а након што сам 2012. године освојио готово 5000 гласова или 28% изашлих на локалним изборима и показао каква је моћ интернета, јер сам се углавном у кампањи базирао на свој сајт, друштвене мреже и Јутјуб канал, портали у Требињу почели су да ничу као печурке послије кише. Често иза њих стоји прљави новац опљачкан од народа, и владајућа Партија.

Многи су добро уновчили служење локалним моћницима, на које су чак и поносни па објављују фотографије “радно-консултативних” састанака са својим менторима, а најдаље су отишле другарице Ана и Милосава. У почетку су покушавале да ме копирају, посебно АББА коју су због критика на рачун власти звали “Други Вукан” али су убрзо схватиле да је далеко лакше и уносније служити моћницима него их критиковати, па су брзо промијениле плочу, прво издале професију, оставиле посао на АТВ-у и СРНИ, а потом још себи дрско дале право да другима држе слово о моралу, поштењу и стандардима.

Иако њихове “порталоиде” готово нико и не чита, АББА и МСВ су добро уновчили свој слугански однос према Луки, Мишељићу, Илији Таминџији и осталим моћницима, па поред добро плаћених послова и функција у јавном сектору добију и мало бакшиша, пребацивањем новаца из електро-енергетског сектора, града Требиња и осталих јавних предузећа и установа на њихове рачуне ташна-машна фирме “БАМ консалтинг” који су основале.

Пошто врсни београдски ђаци поштују норме и стандарде у новинарству, али на специфичан начин нападајући критичаре власти а никад им не пружајући прилику да одговоре, нећу се водити њиховим примјером и дајем им до петка времена да напишу и кажу како су постављене на функције директорице Градске библиотеке и портпарола Електропривреде Српске, како су основале фирму “БАМ консалтинг” на адреси стана Милосаве Супић Вуковић у Горици, да ли је фирма назив добила по почетним словима имена Божо -Ана -Милосава (екипа са насловне фотографије), колико су добили новаца из јавног сектора за “услуге савјетовања, консалтинга и промоције” и како су АББА и МСВ купиле недавно нове станове у елитном пословно-стамбеном комплексу са базеном у центру Требиња?

Уз одговор бих волио да напокон открију ту велику тајну, пошто су на извору информација, уз Луку, Илију и лажну “елиту”, ко ме то плаћа и коме да не узимам толико!

Разумио сам их донекле док су ме пљувале и јавно нападале за синекуру, правдајући се како морају, и добро наплатили свако слово изнесено против бившег колеге и “пријатеља”, али треба посвирати и за појас затакнути.

 

Небојша Вукановић