Билећка сјетва и жетва

Како посијеш тако ћеш и пожњети. Билећа је већ годинама у жижи јавности, али нажалост не због добрих пројеката, инвестиција и развоја већ због хаоса у локалној скупштини, учесталих бурних расправа, прекида сједница, увреда, туче, пуцњава и шамарања између одборника. Актери инцидената су годинама готово увијек исти, а утисак је и правило да њихова популарност међу гласачима расте пропорционално броју инцидената у којима су учествовали.                                                                                   

Шешељев радикал Дражен Дунђер је некрунисани краљ билећког примитивизма, који је давно превазишао свог идола и лидера. У дугачком низу инцидента често зна превазићи и сам себе, а у последњем наступу је ошамарио новог предсједника Скупштине општине Билећа Срђана Рогана. Дунђер је права маскота Билеће и локалне Скупштине, и како ово херцеговачко мјесто нема позориште, он је преузео улогу прве дворске луде и комедијаша који већ 10 година забавља суграђане својим скечевима. Од шљема и гајбе на којој сједи, до пуцњаве са колегом одборником радикала Бранком Алексићем и туче са одборницима и члановима њихових породица, Дунђеров репертоар је широк, и по њему је постао преознатљив и ван граница наше Отаџбине.

Билећани очито уживају у његовим примитивним испадима, галами, учесталим пријетњама, псовкама, тучама, увредама… То потврђују и резултати избора. На локалним изборима 2008. године Дунђер је по први пут постао одборник са 144 гласа, да би након низа тешких инцидената на следећим локалним изборима 2012. године добио повјерење 231-ог гласача у Билећи. На општим изборима 2014. године Дунђер је као шешељев радикал утростручио број фанова и присталица, и добио повјерење чак 632 гласача. Билећани су врло позитивно оцијенили његов рад, понашање и интелектуалне бесједе у другом мандату, па је 2016. са 410 гласова готово удвостручио број гласова у односу на 2012. годину.                                                                    

Дунђер нажалост није једини, и Билећани су упорни у бирању једних те истих. То најбоље потврђује податак да је актуелни народни посланик и билећки Вожд Радован Вуковић још 1978. године изабран за предсједника Општинског комитета Савеза социјалистичке омладине. Штампа из давне *78 писала је како ће скојевац Радован Вуковић, са братом Љубом, дати значајан допринос младима, а слике данашње пропале општине најбољи су показатељ резултата њиховог (не)рада и предугих 40 година управљањем Билећом.                                                                                     

Билећани воле упорно давати подршку једним те истим, посебно онима који су на власти како би наставили да их усрећују. Тако је актуелни начелник Миљан Алексић на локалним изборима 2012. имао 2530 гласова, а 2016. је обновио мандат освојивши скоро двоструко више гласова, чак 4 116? Попити сваки дан најмање литру ракије или гајбу пива, доћи на посао пар пута у току мјесеца, те створити 10 милиона дуга за пар година је тајна успјеха Миљана Алексића.                                           

Билећа грца у дуговима, плате и доприноси радницима општине касне неколико мјесеци, а о тежини ситуације говори чињеница да ниједна банка није жељела дати кредит општини, па је Влада морала дати гаранције од 3 000 000 марака како би се исплатиле плате радницима. Упркос томе Миљану подршку стално расте, и што је више гафова, пропуста, хаоса и анархије, то је власт стабилнија а подршка грађана већа.                                     

Већ 10 година готово да се не мијења ни састава Клуб одборника владајућег СНСД-а и у њему су „вјечити“ одборници и функционери Љубо Вуковић, Миодраг Чорлија, Блажо Вујовић, Предраг Чукнић, Неђо Симовић, Небојша Роган, Миљан Алексић..                         

И док примитивце упорно награђују, Билећани са друге стране снажно презиру образоване, часне и принципјелне људе, а посебно универзитетске професоре. Угледни универзитетски професори и докторани са Ломоносова на изборима добију свега 60 гласова, што је 10 пута мање од Дражена Дунђера или чак скоро 100 пута мање од Миљана Алексића. Сувишно се  онда питати ко је главни кривац што је Билећа надалако постала препознатљива по хаосу и анархији, неконвенционалном понашању и примитивизму изабраних народних представника. Они су слика Билеће, која је на дну, а резултати избора показују да су Билећани једини кривци за ружне слике које се већ 10 година упорно шаљу у свијет из овог малог херцеговачког мјеста на крају свијета. Како су сијели, тако су и пожњели.

На крају треба се сјетити великог Андрића који каже да дуготрајно робоваљње и рђава управа могу толико унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд у њему отанчају, ослабе и потпуно се извитопере. Такав поремећен народ не само да више не разлику добро од зла, него ни своју корист од очигледне штете.

 

Небојша Вукановић