Бујрум Муса купуса

Елхамдулилах, хвала драгом Богу и шућур Алаху да је након тешких ријечи и непримјерених увреда, година ширења исламофобије, мржње и међунационалних тензија, дошло до историјског помирења између повозитог Додика, Исламске заједнице и босанских муфтија. Ко други да “помири” Додика са муслиманима и хоџама, које је донедавно примитивно вријеђао тврдећи да хоџе арлаучу и сметају му, да има превише џамија и мунарета, због чега не воли балкански Техеран, како је називао Сарајево, до добојски Омер-бег, како је Кербер режима Синиша М. у Дневној дози Добоја ословљавао Обрена Петровића.

Додик је данас, шућур драгом Богу и Алаху, посјетио Исламски центар у Добоју и разговарао са бањалучким и добојским муфтијом, те донирао 100 000 марака за градњу Исламског центра, али се не зна из које ставке буџета Републике Српске се пребацују ова средства ИЗ БиХ. Додик се, елхамдилулах, хвала драгом Богу и шућур Алаху, толико ослободио ранијих страхова од муслимана и ислама, да му није сметала чак ни ахмедија, фес нити зелена застава са полумјесецом Исламске заједнице БиХ. Медији нису објавили да ли је члан Предсједништва БиХ изучио Куран и клањао намаз, ал нема сумње да ћемо и то ускоро видјети ако буде требало и то Бакир тражио од донедавно велике горопадне србенде и патриоте који се бусао у прса и плашио народ неоосманизмом, а онда напрасно промијенио плочу и за мање од годину дана у Техерану, пардон Сарајеву, претворио се у малог и послушног Мусу, који је спреман да уради све само да га Бакир и СДА приме у власт и Савјет министара БиХ. Било би добро ако су му муфтије дале за успомену полумјесец са звјездом, да га стави уз патријархов орден Светог Саве и папин прстен, како би се бар некад присјетио и можда мало постидио својих тешких изговорених ријечи, увреда и недјела.

Иншалах, ако Бог да, како је кренуло од тепиха за Ферхадију, преко споменика Мехмед паши Соколовићу до градње Исламског центра у Добоју, преобличени и повозити Додик са Баш-чаршије би до краја мандата могао да, попут Мехмед паше Соколовића, од силног богатства одвоји мали вакуф и уз цркву у Бакинцима, чији је био ктитор народним новцима, сагради себи и једну малу џамију, и као прави џематлија искупи се за гријехе и увреде које је годинама ширио на рачун муслимана и ислама.

Вук длаку мијења ал ћуд никад. Чуди ме како честите муфтије лако и брзо заборављају и прелазе преко тешких ријечи и увреда, али изгледа да се данас све може купити новцем и буџетским донацијама. Питам се само стиде ли се муфтије бар мало својих џематлија, повратника и вјерника, који су доживјели пуно непријатности протеклих година због тензија које је изазвао њихов нови пријатељ, добротвор и донатор!?

Никада никога нисам вријеђао на вјерској и национални основи, а повремено кориштење прикладних арапских ријечи, ајета и турцизама у Народној скупптини има само за циљ да подсјети заборавне, оголи малог Мусу и лажног србенду, покаже народу на шта је све био спреман како би тензијама, лажима и увредама добио гласове и нови мандат, а како се промијенио након избора и постао мањи од маковог зрна, додворава онима које је до јуче јавно пљувао и вријеђао!

Овај текст посвећујем свима онима, посебно мојим Требињцима, који су ме годинама вријеђали, добацивали и пресретали на улици, питали јесам ли се у Сарајеву осунетио, називали потурицом, издајником и бакировцем, водили прљаву кампању и написали на хиљаде коментара јер сам 4 године максимално часно и поштено, не вријеђајући и угрожавајући никог, радио као савјетник Младена Босића у Представничком дому у Сарајеву. Не пада снијег да прекрије бријег већ да свака звијер покаже свој траг, а нек сваком своје дјело служи на част!

 

Небојша Вукановић