Из данашње перспективе тешко је разумјети нека ратна и послијератна дешавања и одлуке, па тако и градњу православне цркве у дворишту куће и имања Фате Орловић у Коњевић пољу. Ово је чисто имовинско-правно питање, али у неуређеној Земљи чуда, у којој су институције заробљене и не функционишу, прије свега правосуђе, ово постаје велики политички проблем и мјесто за препуцавање.
Није ово једини, али јесте у јавности најзаступљенији примјер да су се вјерски објекти током или одмах послије рата грађени на приватној земљи припадника друге вјере и нације. Тако је 2005. године, одлуком тадашњег реиса Мустафе Церића и Исламске заједнице БиХ, уклоњена џамија направљена 1994. године на српском имању у селу Брадина код Коњица, у коме је у великом злочину 25. маја 1992. године стријељано 48 српских цивила, а сличних дешавања било је у Санском Мосту, Олову, Врапчићима код Мостара…
Рушење вјерских објеката увијек изазива вјерска осјећања и нелагоду код људи и вјерника, и нема потребе да се овакав један догађај искористи за нечије ликовање, нови талас подизања тензија, препуцавање, ширење мржње, шовинизма, што ће, нажалост, најбоље искористити политичари на власти.
Ускоро ће почети обиљежавање великих страдања у посљедњем рату, од Кравице, Залазја, Поточара, Сребренице до Олује, а прије тога пресуда Хашког суда генералу Ратку Младићу, што ће поново довести до враћања на приче из прошлости и подизању тензија. Сматрам да је, као нека противтежа, због тога јако важно јавности представити истинске јунаке који су у најтежим ратним временима показали чојство и јунаштво, причати ратне приче о чојству и јунаштву.
Данас ћу објавити причу о Ђуру Ивковићу, полицајцу из Невесиња који је спасио велики број Бошњака током рата, те 7. јуна документарац о официру бивше ЈНА и Армије БиХ Амиру Реки, и једну такође невјероватну животну причу из посљедњег рата.
Сваки злочин има име и презиме, и свако треба да одговара за сваки злочин и срамне ствари које је наредио и починио, али никако не треба оптуживати цијели народ и колективитет за неке ужасне ствари које су се догодиле и тражити да недужни сносе неку одговорност и посљедице.
На крају подсјећање како је и Милорад Додик купио јефтине политичке поене на рушењу црква, причао приче како је пркосио америчком амбасадору и није под притиском желио срушити цркву а данас, неколико дана послије разговора са америчким амбасадором Нелсоном ћути.
Опширније у видео прилогу.
Bez imalo straha od kazne Milorad Dodik je spreman i slobodan da počini svako krivično…
Да Милорад Додик и његов режим стоје иза хајке, учесталих организованих напада на мене и…
Prenosim u cjelosti reagovanje i tekst Igora Crnatka, šefa Kluba poslanika Partije demokratskog progresa u…
У дану када смо ми као опозиција послао Платформу за рјешење кризе парламентарним странкама, које…
Уплашен и изолован, фрустрирсн позицијом у којој се налази, Милорад Додик је и на своју…
Синоћ сам био присутан на вечери са министром вањских послова Велике Британије Дејвидом Лемијем и…