Цртице из Никшића умјесто одговора Несоју

Није битно шта говори већ ко говори. Немоћ и страх животу каља образ често, писао је Његош, ал некима без имало стида и образа и нема се шта укаљат. Просто је невјероватна опсесија нељуди мојим приватним животом, колико се годинама труде и копају да пронађу и измисле било какав детаљ којим би ме покушали дискредитовати у јавности. Њихова немоћ најбоље говори о њима.

Не желим из презира да коментаришем срамне иступе великог хероја Отаџбинског рата, како су га прекрстиле честите требињске кадије својим срамним пресудама, и невјероватне тврдње да сам “крао сапун у студентском дому у Никшићу”, које су толико јадне и биједне да је сваки коментар сувишан. Први сам студент који је својим возилом долазио на факултет и у Студентски дом, још од прве године студија када сам давне 1998. године, истоварајући камионе купио “стојединицу”, а касније након отварања продавнице био прави “хаџија”, за разлику од неких који годинама нису из Црне Горе смјели доћи кући у Херцеговину због страха да би били ухапшени као дезертери који су побјегли, оставили другове и породице на цједилу.

О мени могу говорити они који ме познају, и волио би да након деценија неуспјешних трагања нељуди нађу само једну особу која ће посвједочити јавно у њихову корист. Један од оних који ме познају, који је студирао у Никшићу са мном једно вријеме, јер је старији од мене, је и Славиша Јанковић, коалициони партнер Несоју, и који је данас јавно одговорио на његов срамам иступ у Народној скупштини Републике Српске, а пост на друштвеним мрежама преносим у цјелости.

“Нит си хладан нит си врућ, зато што си млак има да те избљувам” каже Господ.
Пратећи Народну скупштину упратио сам дискусију народних посланика ,гдје се за народног посланика Небојшу Вукановића каже да је у студентском дому у Нишићу, гдје је и студирао, поткрадао своје колеге, односећи сапуне, пешкире…
О мој Боже, шта друго да кажем. На ове ствари човјек не може бити нијем, ни глув а ни слијеп.
Ред је да се и ја огласим. Зашто? Зато што сам и ја управо у вријеме студирања Небојше Вукановића студирао у Никшићу и у то вријеме сам по избору студената изабран и за предсједника Савеза студената студентског дома “Браћа Вучинић”. Колико сам копентентан можете упитати и Драгослава Бањка, који је у то вријеме био у студентском дому. Не због себе већ због другог саговорника навешћу да сам у току студирања био и један од најбољих студената и добитник сам плакате студентског дома Браће Вучинић за изузетан просјек у току цијелог периода студирања. Толико о мојој компентенцији.
Због тога мислим да сам управо ја та особа која може да свједочи о наведеним “непочинствима”, што представља гнусну лаж. За цијело вријеме студирања Небојше Вукановића могу само да кажем да је ријеч о брилијантном, марљивом, изузетном и једном од најбољих студента на свом одсјеку. Ријеч која га краси јесте екстравагантан, као што смо сви били у току студирања. Изузетно честита и вриједна особа, добар пријатељ и одличан човјек су само неки његови манири. Увијек је био човјек са ставом. Позната је чак и анегдота између њега и проф. др. Шерба Растодера, која се препричава и дан данас. Како није знао одговор на питање професора гдје се налази неки миноран врх у Црној Гори, Небојша је одговорио да то није толико важно. Међутим, професор је сматрао да је то важно и да се то мора знати. Онда га је Небојша питао да ли он зна гдје су Равне главе, Келино Осоје, Зечија глава.Професор је остао без текста, на што је Небојша коментарисао видите и ви не знате гдје су ови планински врхови а то је изузетно важно.
“Како те бешика одљуља тако те мотика закопа” рекла би моја стара добра мајка. Зашто ово кажем. Па да се Небојша Вукановић бавио нечасним радњама вјероватно би тај порок био изражен и дан данас, само у већој количини. Зато није ни чудо да сваки од посланика који говори о њему уствари својом причом говори о себи.
Природа је дала човјеку један језик, али два уха, да би два пута више слушао него причао је моја порука не само њима већ и свима онима који хоће да блате друге.

Славиша Јанковић – одговор на дискусију Илије Таминџије