Црвена конклава, чекајући бијели дим социјалиста

Братоубилачки сукоби унутар Социјалистичке партије Републике Српске, ниски подмукли ударци које међусобно размјењују другови и другарице, дојучерашња браћа по црвеној књижици, више се не могу прикрити од јавности, и они на најбољи начин и вјерно осликавају стање у мафијашком брлогу који се зове владајућа коалиција у Републици Српској. Међусобне смицалице, подметања, интриге, сплетке, похлепа, завист, забијање ножа у леђа и гажење преко мртвих до личног циља и интереса постали су свакодневница, образац и правило понашања, а нико ником више ништа не вјерује нити смије неком окренути леђа.

Иако се чинило да је коначно готов и да је потрошио свих 9 живота у политици, отписани Петар Ђокић поново је као феникс успио некако да се врати у игру, обећањима, уцјенама, лажима и притисцима добије подршку неколико партијских органа и одбора, тако да је неизвјесно ко ће на крају изаћи као пиров побједник и да ли ће доћи до великог раскола. Скоко је недавно био у Београду и добио зелено свјетло за отворен сукоб и сјечу Петрове главе, али ствари се одвијају и мијењају свјетлосном брзином, па му је синоћ позлило када је видио да Ђокићу стижу телеграми и писма подршке, чак и из Херцеговине, као Самуилу у филму Волим ја неранџе но трпим!

Све ме умногоме подсјећа на конклаву и избор римског папе. Узбудљиво је, напето, лицитира се именима и сви чекају да се појави бијели дим изнад сједишта СПРС, да ли ће Перица или Максим изаћи пред новинаре и ускликути “хабебус папа” – имамо црвеног папу и предсједника, а потом се са балкона обратити урби ет први, граду и свијету.

И док чекамо расплет рата у коме ниједна страна неће бити побједник, јер ко год да побједи Социјалистичка партија РС је покојна, генератор сукоба задовољно трља руке и повлачи конце иза кулиса. Додик жели да врати једнопартијски систем, уништи све странке а он и његов злочиначки СНСД буду усамљени и једину на трону. Стварањем ДРПОС-а и инсталирањем марионете Ненада Нешића умјесто политички покојног Марка Павића, успио је да уништи кључног коалиционог партнера и ДНС претвори и привјезак СНСД. Сада сукобом који је продуковао у социјалистима служи опијело и другом “коалиционом” партнеру из “најдуговјечније” коалиције.

Куповином папка Драгана Чавића сахранио је за сва времена НДП, а разним разјединитељима, утемељивачама изворним и СДС-ом 1990 покушава грицкати водећу странку до тренутка када процијени да може поставити свог човјека на чело СДС-а, неког попут Омера Обрена Петровића, и тако уништи и ставити под контролу највећег противника. Оснивањем Изворног ПДП-а дао је до знања да жели постепено удавити и прогутати све рибе у акваријум, остати сам и једини на политичкој сцени, јер је СНСД већ претворио у једноумну Партију у којој он о свему одлучује а остали морају климати главом, како она не би била одсјечена као Драгу Калабићу. Ипак бојим се, или боље рећи надам се, да би мачку могла бити превелика телећа глава, да би се могао прекомбиновати и загрцнути!

Пред зору је најхладније, а жестоки обрачуни у мафијашком брлогу говоре да би се ствари моге расплести прије него што многи то могу и да замисле. Нису они велики и снажни, већ је народ на кољенима па му зло које се надвило над нашим главама изгледа велико и снажно. Требамо се устати, исправити кичму и стати на своје ноге, и тада ћемо схватити да немамо чега да се бојимо нити да пред неким клечимо, а што прије то као народ урадимо то ће опоравак бити бржи и лакши.

 

Небојша Вукановић