Демагогија Петра Ђокића и крах РиТЕ Гацко

Умјесто да јавности објасни зашто је систем Електропривреде и његов ресор у хаосу, зашто није поднио оставку јер је узимао лажне хотелске рачуне од професора Паповића, о чему ћу ускоро и документовано писати, Петар Ђокић је јуче у Гацку у свом препознатљивом стилу просипао демагогију, манипулисао радницима и јавношћу тврдњама да је Термоелектрана Гацко у тешкој ситуацији због мањкавости Закона о јавним банавкама!? РиТЕ тренутно има више од 150 милиона марака неплаћених обавеза, механизација је у ужасном стању, а половина укупних прихода одлази на плате радника, иако је дозвољени максимум 20%. Само ови основни параметри јасно показују да се Термоелектрана налази на ивици, и ако се нешто хитно не предузме надувани балон би могао да експлодира. Нажалост нико јуче није говорио о “послу вијека” и новом блоку Термоелектране коју су требали да граде Кинези, како су то обећали Додик и Миловић 2016. године током посјете Кини. Гдје је инвеститор “Чајна машинери” и милијарда марака улагања у нови рудник и блок? Да ли власт нисли да смо сви мутавци који заборављају шта су они причали и обећавали прије само двије године?

Главни кривац за крах РиТЕ Гацко је Срђан Миловић, посланик СНСД-а који од 2014. руководи системом, као директор или из сјене преко својих марионета које је након смјене поставио на директорске функције. Злоупотребе јавних набавки и извлачење новаца, намјештени послови Термоградингу и другим дворским фирмама, су узрок свих проблема. Миловић је најодговорнији што је његова бивша фирма Термоградинг зарадила 26 милиона марака последњих 5 година док РиТЕ Гацко сваке године има десетине милиона марака губитка. Капитални ремонт Термоелектране Гацко касни више од 2 године, сви кључни дијелови система су ван сервисних рокова, али упркос томе капитални ремонт се и даљо одлаже и неће бити урађен ни ове године јер предузеће и Електропривреда РС немају средстава да га плате. Дампери и механизација коју је 2012. године купио директор Мучибабић су у очајној ситуацији, и многе тешке машине су запуштене и ван погона. Тако је нажалост простор око термоелектране претворен у гробље растављених и расходованих машина. Миловић свјесно уништава фирму како би могао у већој мјери ангажовати приватне фирме на превозу угља и извлачити новац из предузећа.

Тренутно је у руднику максимално ангажовано 5 до 6 дампера и два велика багера, а механизација превози час јаловину, а час угаљ до депоније. У августу је планиран застој и основни ремонт, не капитални, па ће због тога бити довољно угља за рад блока у наредних мјесец дана, али је питање шта ће се догађати на јесен када крену кише и лоше вријеме, јер је љето дио године за кључне радове у руднику.                                       

Умјесто да се предузме мјере како би се смањили велики трошкови и губитци, Миловић запошљава по партијској линији десетине нових својих активиста како би поново парама и ресурсима Термоелектране освојио посланички мандат. Макијавелисти се служе паролом завади па владај, па су сада изазвали тензије међу радницима новом систематизацијом радних мјеста и раслојавањем примања. Тако су истакнути активисти СНСД-а добили веће плате за 400 КМ, док су неподобни и рудари у руднику, који раде најтежи посао, добили свега 20 до 30 марака повећања. Синдикална организација је издала интересе радника, јер су били обећали линеарно повећање плата свим запосленим за 86 марака али је Комисија, под контролом Миловића, формирала нове коефицијенте и оштетила многе раднике, а наградила партијске послушнике.                                                                       

Умјесто да са годишњим приходима од око 120 милиона мара буде стуб развоја Гацка и источне Херцеговине, Термоелектрана је последњих година претворена у великог губиташа. Једини спас фирме је у смјени власти и управе, уклањање Миловића и других неодговорних и недостојних функционера који РиТЕ Гацко посматрају као неку прћију коју треба опељушити до кости, не водећи рачуна шта ће бити са генерацијама које долазе.

 

Небојша Вукановић