Десанка и Његош устукнули пред Мацом Дискрецијом и Мимом Оро

Власти Црне Горе већ дуго времена ратују са Његошем, јер им и након два вијека смета шта је писао велики владика Раде, па су га пријеким судом Партије, три деценије владајућег ДПС-а, политичко ванбрачно дијете и недоношче КПЈ-а, избацили из школе, наставног програма и свих јавних институција. Генерације Црногораца одрастале су на стиховима и цитатима из Горског вијенца, али је нови господар Мило одлучио да протјера Његоша јер се не може са њим у Европу.

Дјеца и млади у Црној Гори не треба да знају ко је био Његош и владари из династије Петровића, јер се то не уклапа у  нову Милову политику расрбљавања и “европеизације” Црне Горе, стварање нове нације, језика, писма, Цркве, прекрајања историје и прошлости. Његош је опасан јер се не уклапа у савремене токове, па су Мило и Партија одлучили да се са њим и његовим дјелом обрачунају тако што су га постхумно прогласили персоном нон грата у Црној Гори.

Слично је прошла и Десанка Максимовић у својој Србији. Велики реформатор Аца Златоусти и његови чауши, попут Шарчевића или бившег министра просвјете Вербића, сматрају да су Десанкини стихови и дјела ретроградни, не уклапају се у савремени тренд пинкизације нације, новог васпитања и образовања у чијем су средишту Тијана Ајфон, Маца Дискреција, Кристијан, Мима Оро и Сандра Медуза, па је сасвим логично да су донијели одлуку да из уџбеника протјерају велику пјесникињу, њена ретроградна и старомодна дјела.

Још за живота велики Меша Селимовић био је прогоњен и морао је због својих животних, политичких и националних ставова са супругом Дарком да бјежи из Сарајева у Београд, па се не треба чудити што је и данас изопштен, и што се слабо чита и изучава на већем простору Босне и Херцеговине, иако је Меша успио да на најбољи начин проникне саму бит и суштину наших проблема.

Старији памте да је Меша био толико јавно понижен, да је сарајевски Свијет 1971. писао како је “Сарајево преживјело одлазак фудбалера Репчића и Савчића у Звезду, па ће проживјети и без Меше који је отишао у Београд”! Фудбалере нико више не памти, а цијели свијет се диви Меши и његовим сјаним дјелима, инспирисаних породичном трагедијом јер су комунисти на правди Бога 1944. у Тузли стријељали Мешиног рођеног брата Шефкију Селимовића, уз прећутно одобравање другог брата Буђонија, Теуфика Селимовића, високог официра ОЗНЕ.

Меша нажалост није једини, а слично је у Босни прошао и прослављени нобеловац Иво Андрић, као и многи други великани и интелектуалци који су се повлачили пред ударима необразованих примитиваца, политичара, медиокритета, улизица…  Ако овако убрзано наставимо да пропадамо и тонемо, питање је само дана када ће неки са великим звањима а мало знања уклонити из школа и забранити дјела Данила Киша, Борислава Пекића, Јована Дучића и других великана који се постхумно понижавају, скрнаве и повлаче пред најездом шунда, примитивизма и кича, разним Дискрецијама, Медузама, Ајфонима, корумпираним политичарима, лоповима, криминалцима и старлетама.

Многи се сада, након што Фарма, Задруга и Парови годинама обарају рекорде гледаности, тобоже чуде шта нам се то дешава, а све је само природан и логичан слијед ствари и догађаја у добро осмишљеном пројекту систематског покоравања, заглупљивања и уништавања нације, јер је необразоване и неморалне, духом и материјално сиромашне, лако држати у покорности.

Цијело друштво поплавили су необразовани али послушни примитивци и медиокритети које су Партије поставиле на кључна мјеста, иако немају никакво знање, искуство и образовање. Све је погажено, понижено и обесмишљено, и не треба се чудити јер тражили сте, гледајте!

Жао ми је само што у свеопштем потонућу и лудилу друштво са собом на дно вуче и наше истинске великане из прошлости, али нико није сигуран и амнестиран када наиђу тешка времена, буре и олује које из муља и талога на површину избаце свакојако смеће које поставља свима своје накарадне норме и правила.

Спаса нам нема, пропасти нећемо!

 

Небојша Вукановић