Фарса као повратак у једноумље

Фарса звана парламентарни избори у Србији је окончана, а уз подршку Европе и великих сила направљен је велики искорак ка повратку Србије не само у једнопартијски систем, већ у потпуно једноумље. Иако сам очекивао да ће у режираној представи освојити преко 70%, СНС и Вучић добацили су до “свега” 63%, а само 3 странке, двије из власти и једна формално опозициона, осим мањинских, успјеле су да пребаце снижени изборни праг од 3%. Вјерујем да ће Шапић добити понуду и прихватити да уђе у власт и нову Владу па ће Скупштина Србије остати без опозиције. Ма колико се трудили да уљепшају слику суморне стварности, прикажу домаћој и свјетској јавности да је легитимна и израз воље грађана, Народна скупштина Србије са 95% посланика из власти, са тенденцијом да их буде свих 100%, свима је јасно да парламентарни избори много више сличе на комунистичке ћораве кутије из 1945. године него на слободни, фер и демократски избори процес. А запад ко запад, само ћути и гледа..

У сваком злу има нешто добро, па ако је нешто добро у свом овом политичком галиматијасу то је чињеница да напокон са политичке сцене одлазе Шешељ, Чеда, Чанак и остали кловнови и играчке у рукама Службе, које су годинама контаминирале, не само политичку сцену, већ цјелокупан јавни простор, глумећи улоге које су добили, неко грађанског политичара и сепаратисту, неко европејца а неко ултра-десничара.

Тужно је било синоћ гледати Марка Ђурића, Синишу Малог, Ану  Брнабић, Мају Гојковић, или Црну Удовицу, супругу Оливера Ивановића, како полтронски аплаузима и скандирањем Србији прекидају обраћање Александра Вучића, који и даље, као некрунисани краљ манипулације, и даље вјешто манипулише бројкама и пар стотина грађана који су гласали на гласачким мјестима у Републици Српској представља као огромну подршку од 90%.  Једноумље није добро ни за једно друштво, а посебно не за разорана друштва на Балкану у којима не постоје снажне институције које ће постављати баријере, штити интересе заједнице, народа и друштва.

Чињеница да Вучић одлучио да у прву посјету после избора путује у Вашингтон, јасно је ко је чији играч, ко има каква очекивања и задатке. Запад се прави слијеп и не примјећује корупцију, афере, прогон неистомишљеника, заробљено правосуђе, цензуру и строгу контролу медија и телевизија са националном фреквенцијом, злоупотребу институција, кршење људских и грађанских права и основних демократских принципа. Запад очекује да Вучић ускоро де факто призна независност Косова потписујући “Правно обавезујући споразум” и омогући улазак и фотељу Косову у Уједињеним нацијама, те додатно приближи Србију НАТО пакту. Вучић ради посао и испуњава обавезе, зато добија подршку, кредите, гледа му се кроз прсте и толерише много тога, па и фарса звана парламентарни избори и једноумни униформисани парламент по мјери једног човјека. Не бих звучао као песимиста, али бојим се да се Србији и Србима ме пише добро све док слиједе слијепе боже, понижавајући и стављљјући по страни интелектуалце и институције.

Небојша Вукановић