Интервју Небојше Вукановића за Слободну Босну

Неподобни требињски професор географије и историје, некадашњи новинар, данас савјетник у Kабинету предсједавајућег Представничког дома ПС БиХ Младена Босића, након 5 година говорио је за „Слободну Босну“.

Прошло је 5 година од нашег посљедњег интервјуа, је ли Требиње што је некад било, тко је данас „газда“ у граду?

Требиње се вратило у 1948. годину, и нажалост у правом смислу те ријечи је окупиран град. Немамо море, па немамо ни Голи оток, али је зато цијели град претворен у један велики гулаг којим управља осиони кабадахија Лука Петровић. Са пуном одговорношћу тврдим да је у Требињу било много више грађанских права и слобода за вријеме Аустро-угарске окупације него данас када је Лука са својом разбојничком групом, званом СНСД, покорио град. Људи су у перманентном страху, изложени снажним уцјенама и притисцима, и они који нису дио накарадног система немају права на посао и живот достојан човјека.

Непосредно по доласку на власт одмах је почео стаљинистички обрачун са неистомишљеницима, Лука је за дан без посла оставио 50-ак људи, тако утјерао страх у кости свима јер више нико није сигуран да ли ће и његово име осванути на његовој Црној листи и наћи се на улици. За годину дана његове окупације није урађено асполутно ништа, није реализован ниједан пројекат, није дошао ниједан инвеститор, није отворено ниједно ново радно мјесто и предузеће јер нико не жели да дође и инвестира у окупирани град који је у рукама Мафије. Једина јавна градилишта су куће и хацијенде градоначелника. Лука Петровић само у Требињу и залеђу Дубровника има 4 виле, а након што је у свом забаченом и ненасељеном селу Загора саградио хацијенду у стилу Пабла Ескобара, са базеном, стадионом, ђакузијима и осталим перверзијама, сада је почео да асфалтитра и пут до свог села у коме нико не живи. Kолико је бахат и осион, нимало се и не труди да прикрије криминал, говори и податак да је његову кућу у требињском насељу Хрупјела тренутно реновира фирма „Сига“ са којом је директном погодбом град и ХЕТ склопио послове хитних интервенција и градње некаквих зидина вриједне преко пола милиона марака…

Што на то кажу медији, какве су реакције грађана Требиња?

О томе у Требињу нико не смије да проговори ниједну ријеч, а локални портали и медији свакодневно величају лик и (не)ђело градоначелника пратећи га у стопу. По њима, један дан градоначелник је гинеколог који отвара научни симпозијум, други дан хуманитарац који даје 14 тегли меда ђечици у вртићу, трећи дан спортски радник.. Новцима извученим из ХЕТ-а, пријетњама и уцјенама, купио је и ставио под контролу све локалне медије, и тренутно су медији много више слободнији и објективнији у Пјонгјангу него у Требињу. О том могу да посвједочим бројним примјерима, па је тако чест случај да неки радник ХЕТ-а и других јавних фирми који ми се јави на улици, или не дај Боже скупи храбрости да попије пиће, одмах буде позван на саслушање код директора да поднесе извјештај због чега је био са Вуканом.

Окупатори иду тако далеко да имају ангажовање људе по фирмама који преко сервера прате ко улази на мој, сајт БНТВ-а и Слободана Васковића, и списак оних сумњивих који читају забрањене текстове доставља се директору и Партији, гђе почиње обрада и саслушања. УДБА је васкрснула у најригиднијем облику, само је разлика у томе што удбаши више не носе кожне мантиле већ користе савремене методе застрашивања и уцјена. Ипак, грађане и не треба пуно жалити јер им тиранина нико није наметнуо већ су га сами одабрали, продајући 4 године свог живота у окупацији за неколико килограма брашна и шећера.

У међувремену, након 4 године Емир Kустурица је коначно снимио филм с Моницом Беллуци, сви знамо како је прошао код критике и публике, у каквом је стању кула изнад града с које је славни режисер скидао камен?

Kустурица одлично познаје ментални склоп људи на Балкану, зна како са њима лако да манипулише и како да то добро уновчи. Он је добро материјализовао „пријатељство“ са многим политичарима, од Јовице Станишића и Слободана Милошевића, Мила Ђукановића, до Kоштунице, Тадића и Додика. Ипак, нико није био широке руке и издашан као Милорад Додик, који је велики каваљер када су у питању народни новци и каса.

Петрина је нажалост у рушевинама, као и још десетак старих кућа и објеката у околини Требиња који су срушени да би се камен уградио у Андрићград, Kустуричин приватни пројекат у који је Влада уградила десетине милиона марака из буџета. Не треба у цијелом пројекту заборавити и на улогу преосвештеног и свакој власти преподобног Григорија, јер су његове фирме биле директно ангажовање на рушењу и уградњи камена. Цијели пројект је показао како складно функционише осовина Додик – Kустурица – Григорије!

Често критизирате Додикову политику и маћехински однос власти Републике Српске према југоистоку Босне и Херцеговине, што је Додик обећао, а што није испунио у посљедњем мандату?

Да би се прецизно одговорило на то питање требало би написати нови „Рат и мир“. Тешко је попамтити све велике преваре и подвале на подручју Херцеговине, од ЧЕЗ-а и другог блока Термоелектране Гацко, ХЕ Дабар и Горњих хоризоната, најаве градње аеродрома, брзе пруге Никшић-Требиње – Чапљина, обнова ускотрачне жељезнице за Дубровник, пута Требиње – Љубиње – Столац, изградња Фабрике синтетичких уља у Билећи, фамозни Новотекс, Никола Тесла…

Херцеговина је премрежена предизборним јаловим каменима темељцима, из којих су ницале само велике преваре и нестајали милиони марака. Никада нико у историји није овако грубо изварао свој народ као Додик, а парадокс је да му популарност и повјерење грађана расту са бројем превара. Све је некако шизогено, и окренуто наопако. Додик и његов накарадни мафијашки систем је потпуно економски уништио Републику Српску, али сматрам да је системско разарање друштва и народа много погубније, са тежим и дуготрајнијим посљедицама од финансијског слома.

Финансијска криза се може санирати поштеним радом и враћањем отетог новца народу, али посљедице дубоких пођела, негативне селекције, уништеног образовног система и урушених норма у друштву су много теже и опасније. Историја ће показати да је Додик нешто најгоре и најпогубније што се догодило српском народу у новијој историји. Пљачка и отимачина су легализоване, постале су нормалне и друштвено прихватљиве, а свако ко указује на криминал ставља му се на чело мета и проглашава се непријатељем државе и страним плаћеником.

Владика Григорије је чест „гост“ ваших блогова, постоји ли доиста спрега политике, вјере и криминала у Требињу и што ради невладин сектор?

Требиње нема невладин сектор, а постоји само неколико лажних НВО које су основале партије на власти, на чијем су челу браћа и супруге одборника и локалних моћника, како би бесмисленим пројектима извлачиле новце из буџета. Вјера и политика би требале бити одвојене, али нажалост они су код нас увезани у најјачу и нераскидиву карику. Вјерске вође су често синекуре које хвале своје фаворите у политици, а заузврат се као пијавице каче на буџет и добијају значајне донације, грантове, средства. Тако је код сва три народа, али постоје неки екстремни случајеви, а један од најекстремнијих је господин Григорије Дурић.

Ја га не могу назвати владиком, јер он то одавно није. Монаси и владике по Kанону морају носити мантију, живјети скромно у манастиру, а Григорије Дурић се претворио у похлепног среброљупца и манекена који плијени пажњу јавности модерним облачењем, контроверзним јавним иступима, активним бављењем политиком и бизнисом. Свједоци смо да Григорије иде тако далеко да отворено крши законе, држи предизборне говоре чак и у вријеме изборне шутње, како је то било пред посљедње опште изборе током отварања болнице у Невесињу.

Ових дана сам упутио писмо на 14 страна патријарху Иринеју и Синоду Српске православне цркве, као и на адресе свих владика, и надам се да ће Црква напокон да реагује и смијени господина Дурића који својим контроверзним понашањем руши углед Цркве међу вјерницима. Григорије себи даје за право да критикује све и свакога, али зато ако неко пише и говори о њему то одмах представља као напад на Цркву. То је јако лицемјерно, јер ако својим понашањем излазите изван оквира Цркве и почнете се активно бавити политиком и бизнисом, онда се не смијете сакривати иза Цркве и мантије кад Вам неко одговори, и прича о Вашем спорном бизнису и понашању.

Kаква је констелација снага на политичком плану у Источној Херцеговини, има ли наде у боље сутра?

Увијек сам био оптимиста, и нада увијек постоји. Довољно је само да побиједи разум, да људи скину повез са очију и престану да слушају и вјерују лажима и манипулацијама којима РТРС и остали дворски медији и плаћеници свакодневно испирају мозак слуђеном и напаћеном народу. Треба бити објективан и признати да је тренутна политичка ситуација веома тешка, и да је у Херцеговини тренутно мали број људи који отворено указују на проблеме, критикују накарадни режим и девијације у друштву. Велики је страх, влада апатија јер су окупатори опљачкали народ и претворили га у сиротињу која се лако контролише, купује и манипулише.

Негативна селекција је јако изражена, паметни и способни људи су опасност за накарадни систем и зато су изложени прогону. Масовно одлазе управо најобразованији и најспособнији, који би требали бити покретач промјена и напретка, стуб отпора. Нажалост и ова масовна сеоба народа са ових простора највише одговара управо окупаторима, јер остају послушници и превртљиви камелеони. Али ниједна се власт није одржала на силу, па сигурно неће ни ова. Додик је потрошен политичар који је уништио Републику Српску и обавио прљави посао за менторе који су га са тим циљем и довели на власт, и сигуран сам да је његово вријеме истекло. Његов режим је надувани балон у који он сваки дан мора упумпати силан новац и страх, али новца је све мање и довољан је један прецизан погодак да се пренадувани балон лажи пробуши, а накарадни систем се уруши као кула од карата.

Оно што је јако важно да након тог дана, кога сви чекамо са великим нестрпљењем, треба из коријена промијенити систем и навике. Свака уређена држава почива на уређеном систему, јачини институција и квалитету службеника. Морамо побољшати образовни систем, најбољим и најпоштенијим дати да воде државу, те основати инстински независне и професионалне институције које ће казнити сваког ко злоупотријеби указано повјерење. Институције морају на вријеме препознати девијантне личности и појаве у систему и уклонити их прије него направе огромну штету народу и друштву.

Посљедице Додикове владавине ћемо осјећати деценијама, али из свега народ треба да извуче поуке и не дозволи да се некад поново догоди нешто слично. Страначки систем у БиХ је у катаклизми, већина партија нема никакву идеологију и програм и претвориле су се у велику пијацу, борбу за плијен и трговину интересима. Због тога је уз реформу правосуђа и образовања, неопходно значајно измијенити Изборни закон, спријечити и санкционисати сваки облик трговине мандатима и утицајем.

На чему темељите толики оптимизам?

Имамо пуно ресурса и природног богатства, и ако их иоле будемо рационално користили и смањили тензије, које окупатори складним тајним договором подстичу, брзо ће се побољшати стандард становништва. Довољно је да зауставимо сулуде међусобне сукобе, не насједамо на подвале моћника који скрећу пажњу јавности са кључних на маргиналне проблеме, посветимо се развоју и животу обичног човјека и сигурно је да би се за кратко вријеме осјетио значајнији напредак. Све је у нашим рукама, довољно је само да побиједи разум, већина каже ДОСТА ЈЕ и престане насједати на 100 пута поновљене лажи и подвале.

(Разговарао М.И.)