Јој Радо, јој Радмила одзвања Електропривредом?

Након „катил-фермана“ који је стигао из Бањалуке и велике сјече кнезова,  у Електропривреди Републике Српске влада мук, а само се из Кабинета смијењених извршних директора чује пјесма Мирослава Илића „Јој Радо, јој Радмила, шта си са мном учинила“. Најгласније пјесма посвећена директорици Радмили одјекује из Кабинета бившег извршног директора за финансије Благоја Баје др Шупића, који је најтеже поднио смјену и ускраћивање бројних привилегија.

Баја је иначе неуравнотежена личност која се често понаша неконвенционално, а смјена га је јако погодила и додатно снажно уздрмала, јер не може да замисли јутарње устајање без службеног возача који га чека испред куће, репрезентација, оловке, моћи, бројних привилегија.. Уколико жели да сачува свог важног сарадника, функционера и партијског друга, ген-сек Лука би одмах, колико сутра,  требао именовати др Бају на неку функцију, бар као вршиоца дужности директора у неком зависном електро-енергетском предузећу, јер је велико питање колико др Баја може дуго да издржи након смјене а да не попусти.                    Поред др Баје јако је нервозан и Пеко Иванковић, кадар ДНС-а који је смијењен са функције извршног директора за развој и инвестиције. Пеко много боље од Баје подноси губитак фотеље, али је јако љут и нервозан, посебно на Луку кога не жели да поздрави нити му одговори на телефонски позив. Пеко се тек био уходао и управо пред изборе направио план „инвестиција“, и смјена је за њега дошла у најтежем тренутку.

Лука и старац Марко од стотину љета умирују Пека и обећавају ново постављење, али Пеко је дигао нос и не мисли да га спусти док се не устоличи. Са друге стране цијели ДНС у Херцеговини је огорчен на Пека јер га интересује само његово лично намирење, док сви остали испаштају, чекају и вуку за њега и неколицину кадрова. Напади и оптужбе за сукоб интереса новог извршног директора за финансијско-економске послове РиТЕ Гацко Драгана Анђелића су испаљени из ДНС-а јер је млађани ДНС-овац пар дана након прелома награђен директорском позицијом на Термоелектрани, док старих кадрова нема ни у плећу.   

У Гацку је на Анђелића посебно љут Драган Драшковић звани Окица, који је огорчен што га расподјели ДНС-ових функција у РиТЕ Гацко и Електропривреди РС прескачу Пеко, Анђелић и остали новопечени фунционери, док стари вуку и чекају. Због тога је одлучио да им сплеткама помрси рачуне, а први на удару је вјечити директор Анђелић.       

У Електропривреди РС су због сукоба кланова већ одавно нарушени нормални међуљудски односи, а смјене су додатно подигле тензије јер влада велики страх и неизвјесност. Весела нова директорица Радмила Чичковић нашла се у необраном грожђу, и сама не зна шта ју је снашло. Радмила је статистичар и нема апсолутна никаква искуства у раду електро-енергетског система нити руковођењу великих компанија, а слично је и са њеним помоћницима и извршним директорима који су именовани. Ипак то њеним менторима није ни битно јер им је важна само слијепа послушност и оданост центрима моћи.      

Борба кланова око плијена ће се наставити несмањеном жестином, и са новим руководством не треба очекивати ништа ново јер је Електропривреда РС била и остала само прћија режима која умјесто стуба развоја државе служи као банкомат за подмиривање страначких и личних потреба неколицине тајкуна и челника режима.

Небојша Вукановић