Како је Лондонски ђак постао борац за правну државу

Да постоји награда за лицемјера године, она би сасвим извјесно завршила у рукама министра енергретике и предсједника СПРС Петра Ђокића, који ових дана затрпава друштвене мреже плаћеним рекламама у којима стоји да се социјалисти и Ђокић „боре за правну државу“. Уколико Ђокић и његови социјалисти успију у својој борби, правда и правна држава би за Ђокића и његове социјалисте значила једино дугогодишњи боравак на робији, с обзиром на „постигнућа“ у досадашњем раду и борби.

Без обзира да ли се радило о потпуној одсјечености од реалног свијета, лицемјерству или лошој маркетиншкој процјени, Ђокић је призивањем правне државе још једном превазишао сам себе, на исти начин као када је током предизборне кампање изводио „стриптиз“ одвезивањем кравате, сукaњем рукава и позивањем на „ударнички рад“ након више деценија проведених у власти, гдје је са црвеним побратимима пустошио буџету Републике Српске.

Нову годину Ђокић је започео призивањем правне државе, а истовремено против њега је подигнута кривична пријава због бројних злоупотреба, штетних уговора и проневјера, јер је Додик почео да сумња у невјерног Петра. Има ли већег чуда и лицемјерства да се за правну државу у Републици Српској бори се човјек који је измислио да је завршио Економски факултет у Београду, који је ухваћен у лажи и потом од чувеног  београдског попечитеља и просветитеља   Миће Мегатренда на брзину и паници купио “диплому” непостојећег “факултета” у Лондону, због чега ће остати упамћен као „лондонски ђак“ који не зна ни ријеч енглеског. Тешко је прогнозирати да ли ће Петар Ђокић остати боље упамћен као лондонски ђак, или као министар рада који је у министарству радио на ‚‚црно“, подизао бруто плату или као колективна срамота свих грађана и институција Републике Српске који су дозволили да им се деси једна оваква опскурна појава. Иако не зна енглески и нема факултет, то Ђокића није спријечило да као министар енергетике у Влади Републике Српске закључи низ штетних уговора за Републику Српску, а у том га није зауставило ни Правобранилаштво Републике Српске својим негативним мишљењима на концесије од којих се већ годинама финансира породична империја Ђокић.
Због концесија је коначно привукао пажњу Републичког тужилаштва, које је завршили истрагу због измјена Правилника о концесијама, који је Ђокић мијењао у складу са потребама његових „муштерија“ – концесионара, а чиме је Републици Српској нанесена вишемилионска штета. То је био случај са Станарима, соларном електраном Вука Хамовића, куповином ХЕ Бистрица, стомилионским повећањем уговора за ХЕ Дабар као и са давањем концесије за ВЕ Гребак без сагласности институција Српске, и то инвеститорима који су грађански рат провели у екстремним непријатељским јединицама.

Штета коју је министар Ђокић изазвао дијељењем концесија за мале хидроелектране и уништавањем сливова малих ријека тек треба да се процијени, али судећи по чињеници да је једну од концесија добио и возач Петра Ђокића, тужилаштво  имати пуне руке посла.

Актуелни предсједник Владе Радован Нејаки Вишковић већ је једном покушао да га смијени, али је Ђокић преживио на функцији министра из разлога што се Радован Нејаки у Влади не пита апсолутно ништа. На исти начин Ђокић је политички преживио и тајну сарадњу са водећим бошњачким политичарима везано за оспоравање изградње Бук Бијеле. Kада се свему овом дода и афера Паповић, гдје у фалсификованим рачунима и путним налозима име Петра Ђокића заузима читаву једну врећу изузетих доказа, Ђокићева борба за правну државу заиста звучи као небулоза године. А да ли је то стварно тако?

Прави разлог Ђокићевих менталних акробација и борбе за правну државу лежи у чињеници да је неприкосновена политичка владавина Милорада Додика снажно уздрмана аферама и губитком Бањалуке на прошлим изборима. Лондонски ђак Ђокић је међу првим намирисао „крв“ и одмах кренуо у тражење излазне варијанте из коалиције са СНСД. Услиједили су „јавно-тајни“ састанци са лидерима опозиције, јер је у страху да му Милорад Додик са МУП-ом РС стеже омчу око врата. Кад је схватио и од социјалиста из Београда добио сигнале да је Додик пред падом, почео је тражити одступницу и на друштвеним мрежама плаћсги огласе као се бори за правну државу.

То би могли нити последњи трзаји појаве зване Петар Ђокић, о којој ће се причати још дуго послије завршетка његове политичке каријере као парадигми тешких времена у којима су потоњи изашли на површину. Многима ће бити тешко објаснити како смо као друштву дозволили да полицајац прашинар из Брчког преко 20 година преварама и љигавошћу долази на најодговорније функције, плива, напредује и опстаје у друштву и наноси вишемилионске штете буџету.