Како сам доспио у литургију и бесједе

Ове недеље у храмовима широм Требиња, вјерујем цијеле Херцеговине и Епархије, био сам тема бесједа свештеника током свете литургије. Свештеници су препричали писмо подршке владици Григорију, које су раније потписала и објавила 53 свештеника, игумана и монаха херцеговачке Епархије, те позвали вјернике да ме не читају и не слушају јер сам тобоже опасан непријатељ Цркве и народа!?

Након великог вандредног састанка који је одржан у Епархијском дому, на коме се окупило цјелокупно свештенство Епархије и  владикини блиски сарадници, написано је писмо подршке Григорију те осмишљен цијели спектар активности, мјера и удара са циљем да се дискредитујем и представим као нечији експонент, непријатељ Цркве и народа! Свјештеници су након након литургије у разговору са изненађеним вјерницима истицали како сам веома опасан и својим писањем наносим велику штету Цркви јер вјешто користим медије и полу-информације, те најавили да ће о мени још детаљније говорити на славама које долазе…

Искрено, ни најмање не замјерам свештенству јер знам да морају послушати епископа, а чак сам им захвалан на масовној промоцији.Једино ме забољела јавна прозивка и тврдње из епархијског Саопштења да сам „нечастиви“, што ће рећи сотона, и да је оно што радим и пишем „дјело нечастивог који жели да смути, збуни и саблазни народ..“ (линк http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=34460 ). Већ дуже времена се у Херцеговини осјећам као 13 одбачено прасе, а након најновијих црквених бесједа и етикетирања „нечастивим“,  у тренутку сам се сјетио Салмана Руждија, на кога је ирански ајатолах Хомеини бацио фетву и позвао на линч јер је објавио „Сатанске стихове“ у којима се Хомеини препознао..

Зашто је истина тако опасна за херцеговачког владику па је спреман назвати неистомишљенике ђаволима, сотонама, непријатељима Цркве, народа и државе јер отворено и документовано указују на неке проблеме и грешке које се не би смјеле понављати? Све и да гријешим, а Григорије својим понашањем показује да сам у праву, зар не би управо владика умјесто плаховитости требао показати смиреност и толеранцију?Зашто владика баца врели огањ на сваког ко се усуди да о њему и његовом чудном понашању нешто каже и напише, а нажалост неки од нападнутих, попут покојног новинара Радивоја Гутића и Николе Секуловића,  више нису међу нама? Да ли својим бесмисленим конструкцијама и тешким увредама Григорије и његови сарадници мени стављају мету на чело и подстичу  фанатике ограниченог ума на акцију, јер иовако не памтим када сам дошао у Требиње а да ми неко није нешто добацио, запријетио, оштетио возило, назвао ме издајником, јањичаром, Бакировом потурицом… Ако сам ја највећи проблем и непријатељ Цркве, онда она не треба да брине и може бити спокојна јер ће све проблеме лако ријешити.

Да је Григорије добро уздрман и у великој паници, осим притиска на свештенике и чудног понашања показује и текст Рајка Васића који тврди да ништа није случајно, и да сам ја тобоже експонент БИЕ и структура из Србије!?(линк http://vasicrajko.blogspot.ba/ ) У страху су често велике очи, али ипак мислим да преосвештени Григорије, његови ментори и сарадници, у најмању руку претјерују.

Обзнањени дјелић истине и само једно писмо које сам упутио Синоду, патријарху и владикама са жељом да се нешто напокон предузме и промијени, изазвало је буру и бројна реаговања. То је најбољи доказ да сам погодио суштину, и да је некад једно мало перо и комадић папира довољан да се покрене лавина.

  На крају морам да изразим задовољство што умировљени владика Атанасије једини није потписао спорно писмо подршке епископу и у коме се називам „нечастивим“, јер је очито да Григорије није на њега могао извршити притисак, и да се умировљени Атанасије, кога никад није интересовао никакав новац, моћ и богатство, и не слаже се са понашањем и поступцима свог насљедника.

 

Небојша Вукановић