Комитет и Партија некад и сад

Године пролазе, али у Требињу нема корјенитих промјена власти, система и кадрова на којима све почива. Једнопартијски систем формално је нестао 90- те године, али многи кадрови Партије и Комитета, или њихови насљедници, и данас обављају важне функције или из сјенке вуку конце.

Црно-бијеле фотографије и требињске штафете младости подсјећају нас на младе дане некох прекаљених функционера, Дука Колака, Брана Дурсуна, Наде Ђурић, бившег предсједника БОРС-а Аца Мићановић, Ђорђија Вучинића, Слоба Мрдића, који је, руку на срце, једини до краја остао вјеран Партији и није се уклапао и мијењао странке, окрећући се као сунцокрети за оном која је на власти.

Лука је био млади пионир и скојевац, али је био исувише млад да би до 90-те обављао неку функцију у Комитету и КПЈ. Ипак петокрака коју је углачао поред хацијенде на Загори, као успомена на први Окружни Комитет Партије и сједиште Штаба Партизанског одреда за Херцеговину из 1942. године, говоре више од хиљаду ријечи. Одмах поред ње је недавно је  постављена и плоча светосавцу брату Раду Петровићу, што је показатељ да су на Загори извучене све школе Комитерне и Кумровеца, и да ће се Петровићи увијек знати уклопити у сваки систем, од Требиња, СДС-а СНСД-а до Београда, СПС-а и СНС-а. Кожни капути су скинути, али су методе покоравања народа узнпредовале, па је страх у Требињу од Крцуна Петровића нажалост данас јачи него 1948.  Све је исто само њега и Голог отока нема.

Небојша Вукановић