Кошарац пред судом

Јуче је одржана сједница Комитета и Извршног одбора владајућег СНСД, којој је између осталих присуствовао и уважени министар спољне трговине у Савјету министара БиХ Сташа Несташко Кошарац. Занимљиво да је Кошарац присуствовао партијском састанку, скупа са највећим функцонерима СНСД-а, само двадесетак дана након што је Милорад Додик изјавио да је Несташко Кошарац завршио партијску каријеру, због ифтара и журке у Сарајеву током пандемије и забране окупљања, што је само један у низу показатеља какав је Додик манипулатор, лажов и преварант.

Прије само 3 седмице Додик је тврдио да је Кошарац написао крај политичког пута и каријера, да би јуче сједио са њим на састанку и скупа одлучивао о наредним корацима, мислећи ваљда да је народ стока и да је 20 дана довољан период да све заборави. Поставља се питање чиме то Кошарац држи у шаци Додика па не смије да га смијени? Изгор да Кошарац није смијењен јер би Српска остала без министара у Савјету министара БиХ је сраман и лажан изговор јер је након скандала и Несташковог сарајевског ифтара именован Милош Лучић за новог министра за људска права и избјеглице у Савјету министара БиХ, и јасно да је Кошарац тада могао бити замијењен да је Додик имао храбрости да удари на свог пулена, са којим га вежу бројни послови иза кулиса.

Кошарац не само да је рехабилитован убрзо након великог скандала и афере, већ се поносно хвали на РТРС-у да ће бити изведен пред Суд Партије, који ће да цијени његову моралну подобност. СНСД је покренуо дисциплински процес против уваженог члана Партије, а сви са нестрпљењем чекамо да ли ће црвене судије бити строге и праведне, на коју ће казну партијског укора осудити Кошарца.

Ова трагикомична вијест и дешавање најбоље осликава стање у пропалом друштву. Несташко не поштује и не мари за судове државе, чији је министар, већ само суд своје Партије!? Оваквим поступцима неокомунисти и насљедници комесара КПЈ су засјенили своје узоре и претке скојевце. Партијска држава досегла је свој максимум, а дешавања са Кошарцем, Илићем, Самарџићем, који су се некажњено и бахато ругали народу у лице, правили журке док је народ затваран у куће и малтретиран полицијским часом, и уз то награђени амнестијом од стране милосрдне Партије, која се смије народу у лице и замајава људе причама о партијском укору и дисциплинском поступку.

Могу како хоће, али неће докле хоће!

Небојша Вукановић