Лицемјер Шмит и спашавање редова Бакира, Човића и Додика

Већ дуже времена сам усамљен у тврдњама да међународна заједница и странци свјесни и прорачунато подгријавају тензије, одржавају Мафију, корумпиране и уцијењене политичаре на власти, јер им одговарају марионете које ће нас претворити у савремену колонију, уништити друштво, образовни и здравствени систем, правни поредак и одржавати анархију. Због тога не чуди што је, такође врло свјесно и прорачунато, друг Кристијан Шмит пласирао у јавност тобоже тајне најаве измјена Изборног закона, како би пред изборе усијао страсти, помогао Бакиру, Човићу и Додику да на крилима тензија опстану у октобру.

Гдје Инцко и Вигемарк стадоше Инцко продужи. Занимљиво да бројне афере, корупција невиђених размјера, рекордна смртност у пандемији, невјероватне злоупотребе и пљачка државе, смрт правосудног система, свеопшта анархија и расуло нису извели грађане на улице, али јесте најава да би Шмит могао наметнути на који ће начин неко из Горажда, Устиколине или Санског Моста бити делегиран у Дом народа, и да ли је легитимно да се неки Кемал или  Мустафа изјасне као Србин или Хрват да би добио неку функцију.

То што 4 године није изабрана Влада Федерације БиХ, што је трагикомичми премијер Новалић имао више афера и испада него надреалисти, што ништа не функционише никог није забринуло нити се изашло на улице, али је проблем козметичке измјене Изборног закона БиХ и приче о наводној грађанској држави и спречавању националних подјела, у држави у којој је све подијељено до последњег атома.

Шмит није желио наметнути одлуку о видео надзору на биралиштима и скенирању гласачких листића, јер би то био црвени картон за лажне националисте, али планираним и договореним “цурењем” информација подигао је тензије, а изманулисане масе су изашле на улице, што је вјетар у леђа Бакиру, али и његовом савезницима и коалиционим партнерима Човићу и Додику, пар мјесеци пред изборе, и најбоља увертира за кампању и дизање тензија.

БиХ не може бити грађанска држава, Бошњаци морају бити свјесни да као најбројнији имају највећу одговорност за функционисање БиХ, да морају релаксирати односе и престати да корак по корак покушавају наметати рјешења на штету Срба и Хрвата, јер таква политика хомогенизује народе и спречава смиривање сталних тензија и напетости, нормализацију односа и друштва.

Протести су преседан, јер је прије двије године слављен Инцко, као и раније Петрич, Ешдаун, и други који су наметали законе и одлуке на штету Срба и Републике Српске, што говори о лицемјерству и двоструким аршинима водећих бошњачких политичара, који благосиљају странце кад намећу на силу одлуке које њима одговарају, али су спремни на јавни линч и отпот ако се на исти начин покуша донијети нека одлука за коју сматрају да је на њихову штету. Свако насилно наметање одлука је штетно, продубљује тензије и кризе, а једино рјешење је смјена генерација и нова гарнитура неуцијењених који ће постићи договор да правна држава и систем функционише нормално, радити на лустрацији, борби против корупције и меритократији.

Вријеме је, као најбоље решето, показало је прсво лице свих, а ваљда ће народ схватити какве се игре играју иза кулиса и престати да насједа на договорене игре странаца и домаћих корумпираних политичара који се лажно представљају као националисти.

 

Небојша Вукановић