Мићо Краљевић поново ломи врат другарици Тањи у ШГ Власеница

Готово да нема локалне заједнице у Републици Српској у којој иза кулиса и далеко од очију јавности не тиња сукоб зараћених фракција унутар владајуће странке и “коалиције”, борба локалних кнезова за превласт, плијен и доминацију. Ипак сукоби не ескалирају до коначног обрачуна све док су на власти јер их веже заједнички интерес и плијен, те страх од освете Додика, јер су сви на врху уцијењени, не могу и не смију напустити СНСД јер би осјетили јачину освете и страх од “правне државе” у борби против корупције.

Једно од жаришта сукоба фракција у СНСД-у је и Власеница, гдје начелник и локални шериф Мићо Краљевић покушава сломити врат партијској другарици, директорици Шумског газдинства Власеница Тањи Николић. Намјера му је да уз помоћ моћника у корумпираној Влади постави свог поузданог човјека како би пустошио шуме, као што је опустошио и уништио Власеницу. Први преврат лани није успио због отпора радника Шумског газдинства Власеница и јавности, а Мићо Краљевић покушао је неуспјешно да за директора постави свог рођака Александра Краљевића. Сада поново након “лобирања”, завртања руку, пријетњи, уцјена и обећања, или боље просто рећи уобичајених партијских припрема, поново креће у напад, те уз помоћ Додика и Вишковића у понедјељак на ванредној сједници Надзорног одбора ШГ Власеница покушава извести преврат.

Мићо Краљевић умјесто Тање Николић намјерава да за директора Шумског газдинства Власеница постави свог вјерног пијуна и марионету Горана Ђурића, који сада обавља функцију предсједника Скупштине општине Власеница, а претходно је био замјеник начелника Мића Краљевића, гдје се показао као веома одан и послушан, што му је и главна препорука за нову љествицу и напредовање у партијској хијерархији.

Радници се противе смјени, јер је Николићка релативно коректно руководила Шумским газдинством и није правила губитке, али се већина, нажалост, боји да јавно иступи. Управо нас је тај кукавичлук и узмицање пред криминалом и Мафијом, затварање очију и очекивање да неко други скочи и ријеши проблем, пружи заштиту, прескупо коштало и довело у овакву ситуацију анархије и владавине Мафије.

Хоће ли се радници побунити и пружити отпор, хоће ли се директорица као и до сада бранити ћутањем и скривањем иза других док јој не скину главу или ће јавно проговорити, могли бисмо сазнати већ сутра.

Уколико желе да спријече уништење и сјечу шума, задрже посао и сигурна примања, радници морају да дигну главу и проговоре, боре се за своја права и владавину закона, а не да сагињу главу пред лажним моћницима и Партијом.

 

Небојша Вукановић