На Бањевцима сахрањен Миодраг Јахура, Бог да му душу прости

Како је живио, скромно, подвижнички и мученички, тако је скромно, у кругу породице, комшија и сабораца, на Градском гробљу у Бањевцима сахрањен Миодраг Јахура, Бог да му душу прости, нека му је покој души напаћеној и лака земља.

Убила га је неправда! Ако смо се сви огријешили према њему, први ја па сви остали, онда би бар његовом оцу, сестри и породици требали показати мало људскости и поштовања, као град и друштво. Старина од скоро 90 година остао је сам у кући, утјехе нема и не може се наћи, и мада је његов живот изгубио смисао а туга и бол ће сломити срце и душу оца који је трагично изгубио сина јединца, морамо му обезбједити да последње дане мученичког живота проведе достојанствено у Старачком дому на Градини, да има сву пажњу и њену која се може пружити.

Ако смо се огријешили према покојном Миодрагу, покој му души и лака му црна земља, јер његов живот и трагична смрт говоре о нама, граду и друштву у коме живимо а не о њему, о кога смо се сви огријешили, онда бар исправимо неправду према Миодраговој сестри, њеној дјеци и породици, која такође немају посла и живот достојан човјека.

Миодраг Јахура, уз покојног Александра Маслешу, био је један од најмлађих бораца Бобанске чете и Требињске бригаде Војске Републике Српске, са свега 17 године обукао је униформу и отишао у рат. Након трагедије свака ријеч сада је сувишна, али нека нам његова трагична судбина свима буде опомена да се нешто слично не понови, да више ниједан демобилисани борац и грађанин не дигме руку на себе исцрпљен дуготрајним животом на ивици, да друштво и град реагују на вријеме, док људи не изгубе наду да могу живјети живот достојан човјека.

Небојша Вукановић