Набавка пакетића за Електро-Добој преко Обренове цвјећаре

У Земљи чуда све је могуће, па и да цвјећаре у директној погодби набављају пакетиће за дјецу радника Електро-Добоја, јавних предузећа и установа. Бахатост, грамзивост и похлепа властодржаца и моћника одавно је прешла све границе, што показује и Уговор о јавној набавци новогодишњих пакетића. Директор Електро-Добоја Миленко Цвијановић одлучио је да пакетиће, по цијени од чак 38 марака по комаду, што је 4 пута више од реалне тржишне цијене, набави од цвјећаре, тачније Салона цвијећа “Бајка” која је у власништву Адријане Петровић, снахе локалног поглавице Обрена Петровића.

Укупна вриједност набавке је 5 852 КМ, а директор Цвијановић очито да је одлучио да мало помогне прву добојску фамилију и династију Петровић пред новогодишње и божићне празнике, па је Обреновој снахи пребацио нешто мање од 6 000 марака. Поставља се питање зашто је директна јавна набавка ишла преко цвјећаре а не преко неке трговачке радње, и откада се то цвјећаре баве продајом пакетића?

Сваки коментар је сувишан, ова јавна набавка само је једна у низу која показује како функционише накарадни систем, како се пљачкају јавна добра и предузећа, која су претворена у банкомат власти, и шта је узрок губитака и колапса електро-енергетског сектора и Електропривреде Републике Српске.

Обренова цвјећара “Бајка”ради као драгстор, све градске манифестације украшавају се њеним аранжманима и декорацијама, а ниједан долазак предсједнице Цвијановић и министара у Добој не може проћи без пригодног букета ружа, наравно на рачун градског буџета и јавних предузећа

Обрен је цијели Добој претворио у своју прћију, сина, пасторку, невјесту и осталу родбину поставио на кључна мјеста и питање је има ли похлепи и самовлашћу краја и да ли ће се заробљене институције тргнути и напокон реаговати на дрске злоупотребе које прелазе све границе.

 

Небојша Вукановић