Наши ктитори и добротвори

Један је био блаженопочивши патријарх Павле, и дај Боже да ускоро поново српски народ буде имао једну такву моралну и духовну громаду на челу наше многострадалне Цркве. Рањеном стаду које гладни вукови и хијене нападају са свих страна, воде га у бездан и провалију, потребан је један онакав духовни, али и световни пастир, који ће га сачувати од страдања и искушења, и својим личним примјером показати пут који треба да ходимо.

Прије него неки наредни пут буде величао, хвалио и благосиљао наше тајкуне, надам се да ће патријарх Иринеј размислити шта би на његовом мјесту бесједио и урадио његов претходник! За разлику од католика, у нашој Цркви никада није било продаје индулгенција и откупљивања гријехова за новац и поклоне, и наши црквени великодостојници требају имати на уму Христове ријечи из Јеванђеља по Матеју упућене својим ученицима да ће лакше камила проћи кроз иглу него богаташ ући у Царство небеско!

Не мора сваки богаташ код нас бити неморална особа и криминалац, али нажалост већина ултра богаташа капитал је стекла мутним пословима и коруптивним радњама са ону страну закона. Један од таквих тајкуна који је пљачком државе и народа стекао огромно богатство је и лажни добротвор и ктитор Младен Милановић Каја, чије се име и фирме помињу у бројним правоснажним пресудама везаним за прање прљавог новца, намјештање тендера, корупцију, злоупотребе положаја… Каја је по криминалу постао познат и ван наших граница, па га је и Свјетска банка ставила на црну листу и брани пословање са његовим фирмама..

Осим по сумњивим пословима, Каја је познат и по кулучењу радне снаге, ниским платама, прековременом раду и нељудском опхођењу према својим радницима. Можда патријарх и није знао пуно детаља, али је прије похвала скромности и поређења са краљем Милутином требао упитати Кајине раднике, рецимо бањалучке Чистоће и Тржнице, да ли им је након приватизације срезао плате за трећину и да ли раде за минималац?!

Каја и његов ментор, министар финансија Зоран Тегелтија, настоје да представама и новцима поправе имиџ који их прати у јавности, али силно богатство им неће у том науму пуно помоћи.

Не може се отети стотине милиона марака од сиротиње, гладног народа и државе, робовски искориштавати радна снага, а онда искупљивати гријехове и прати савјест неким донацијама и подизањем задужбина.

Црква је једна од кључних институција нашег народа, која је вијековима била стуб и ослонац који је омогућио опстанак упркос стољећима окупације, и сматрам да наши црквени великодостојници не би требали урушавати углед Цркве хвалећи особе сумњивог морала и прошлости, дајући политичке изјаве и посредно учествујући у политичком животу. Црква треба да буде изнад свега тога, и у тешким временима треба да скрене пажњу на кључне проблеме у нашем друштву и искористи свој ауторитет да критиком подстакне политичаре да раде боље и одговорније, умјесто што се износе неосноване похвале на њихов рачун.

Искрено се надам да патријарх Иринеј неће учествовати у предстојећој кампањи и представама које организују безбожници којима је донедавно сметао мирис тамјана, понаљати патетичне изјаве о добрим кормиларима и пловидби у мирним лукама, јер тиме неће пуно помоћи онима који га ангажују али ће себи и Цркви нарушити углед изазивајући подјеле међу вјерницима.

 

Небојша Вукановић