Неуспио Жељкин Деманти као још једна потврда

  За Хрватску и Дом, али под српском заставом? Какво кукавичије јаје и какав покушај подвале српском народу и Републици Српској, какав није виђен у нашој историји!? Послије два дана шутње и политичког нокаута, који је ставио тачку на И пропале кампање СНСД-а, Жељка Цвијановић се огласила и неуспјешним покушајем демантија, у коме ниједном није демантовала неспорне чињенице да јој је дјед Пејо Марић и да је био усташки сатник у војсци Анте Павелића. Тако је још једном потврдила тачност података које сам објавио у Зборнику.

Жељка не спори да јој је прави дјед, мајчин отац, Пејо Марић, већ тврди је умро далеко од ових простора и да га тражим на погрешним гробљима. У Зборнику сам објавио фотографију споменика пострадалим усташама у селу Плехане поред Дервенте, у родном крају Жељкине мајке Иве, и нигдје нисам написао да је то споменик њеном дједу Пеју,  јер је он био на “крижном путу” преко Блајбурга, са својим саборцима у црним униформама, и никако није могао бити сахрањен у Дервенти. Посебно није могао бити сахрањен са усташким обиљежја и словом У на споменику, јер то власти Југославије никада не би дозволиле, за разлику од издајничке Владе која је дозволила да се у Плехану код Дервенте подигне црни усташки споменик у облику слова У, са првим бијелом пољем на шаховници, грбу злогласне НДХ.

Споменик који вријеђа све Србе и остатке накланог народа подигнут је 2009. године, за вријеме Владе Милорада Додика, у којој је Жељка била министар. Влада није изашла у сусрет борачким удружењима и срушила увредљиви усташки споменик, подигнут на теротирији Републике Српске који и данас шири страх међу народом и вријеђа све потомке усташког геноцида. Знајући ко јој је био дјед, ујак и остала родбина по мајци, Жељка је требала бити најгласнија и најистрајнија у инсистирању да се споменик уклони, требала је  упутити јавно извињење потомцима пострадалих, оградити се од усташких злочина и понашања свог дједа, јер нико не може да бира своје претке и носи њихов крст на леђима. Умјесто тога она се нажалост залаже за трећи хрватски ентитет,  коме би припала и Дервента, и тако наставља политику и борбу свог дједа и предака, само другим начином и методама.

Нажалост Жељка се никада није оградила од злочина свога дједа Пеје, нити је упутила извињење жртвама. Очекујем да то уради у најскорије вријеме,  умјесто што покушава да манипулише и обмањује неистинама грађане Српске. Највећа кривица није на њој, него на ономе ко је желио да је подметне Србима као кукавичије јаје, и ко је усташку унуку поставио на чело Владе Републике Српске како би је разградила и створила предуслов за “територијални преустрој” и стварање трећег ентитета. Никада се нико, прије Жељке и Додика,  није борио за Хрватску и дом под српском заставом, и никада нико у историји није овако грубо понизио и осрамотио српску тробојку.

Замјенама теза Жељка и СНСД неће постићи ништа. Прво је пропао покушај да се Жељка сакрије иза свог оца Слободана, кога нико није ни поменуо а не повриједио, а сада је пропао покушај демантија причама о усташким споменицима. Да има мало части и образа, Жељка би се одмах повукла и одустала од кандидатуре, и тако избјегла дебакл и понижење на изборима свјесна да на чело Републике Српске упркос свим парама и притисцима не може доћи унука усташког сатника.   

На крају грађани Српске треба да замисле шта би се догодило да се којим случајем за предсједницу Хрватске кандидује унука војводе Момчила Ђујића. Иако војвода са Динаре није био ратни злочинац нити је бацао Хрвате у јаме, већ је само бранио свој народ од усташке каме, сигуран сам да би се цијела Хрватска дигла на ноге и да би било вандредно стање ако би неко слично само и помислио, а не покушао да је кандидује за Колиндину насљедницу!

 

Небојша Вукановић