Никад сам увијек свој

Разговори уживо и одговор на питање о односима у опозицији изазвали су праву буру и бројне реакције у јавности. Увијек сам се понашао као нека интервентна јединица, ишао са једног на други крај Српске гдје год је требало, радио за општу ствар не штедећи себе нити сам било када нешто тражио и борио се за неку функцију. У најмању руку заслужио сам, ако ништа друго, поштовање, а не подапињање ногу, игнорисање и тихе опструкције.

Никад нисам био сам, али сам био свој и рачуне полагао народу. Да је опозиција искрена и да смо коректни партнери, сви би пружили подршку, рекли ми ти чувамо леђа настави да пробијаш и разараш режим по свим шавовима као тенк коме власти ништа не могу и то јавно признају, као на затвореној сједници Народне скупштине Републике Српске, а не би за мене увијек планирали неке маргиналне улоге.

Никад, али баш никад се нисам лактао, гурао и борио за било какву функцију, јер ме оне не интересују, мој углед никад није зависио од неког положаја и функције, али сам сигуран да је мој приједлог и концепт искрене отворене борбе без калкулисања и било каквог контакта са Додиком, буђење емоција у народу који је запао у апатију побједнички, а да свако тумарање, калкулисања, математике, борба за личне и партијске интересе иде у корист властима.

Сад треба показати одлучност и да смо сушта супротност од режима, а не играти на тактове које Додик свира! Немам новац, немам “инфраструктуру”, али имам искрене саборце и сјајну екипу од Требиња до Бијељине и Бањалуке, те подршку народа, коју нећу прокоцкати нити правити компромис око суштине.

Погледајте видео прилог у коме сам доста тога покушао да објасним одговарајући на питања пратилаца.