Никола Грбић примјер како Служба и режим систематски гуше отпор и контролишу друштво

Цијена горива оборила је све рекорде, за неколико мјесеци, бензин, нафта и плиј поскупили су преко 30%, за више од 1 марке по литри, а упркос притиску јавности и апелима грађана владајућа коалиција у Сарајеву СНСД – СДА -ХДЗ не жели да смањи и укине акцизе на гориво како би се смањила цијена, инфлација и удар на грађане. Прескупим горивом највише су погођени превозници, али њихово незадовољство режим и Служба каналишу преко својих људи, који су инсталирани и лажно се представљају као некакви представници и предсједници Удружења превозника.

Све се ради по устаљеном и опробаном рецепту из комунистичког периода, по нотама злогласне УДБЕ, Службе државне безбједности. Знајући да је незадовољство превозника велико, Никола Грбић, високи функционер СНСД-а на задатку предсједника Удружења превозника, организује лажне “протесте” тако што је паркирао неколико камиона на паркинг, гдје им је и мјесто, није блокирао неки пут и саобраћајницу у знак протеста, а онда почео преговоре са својим партијским другом Недељком Ћорићем, који је тренутно на задатку министра саобраћаја.

Они су договорили да се формира нека “Радна група” која ће тобож трагати за неким рјешењем, а у стварности је циљ да се испразни и умири незадовољство превозника и грађана док не прођу избори, јер је очигледно да режим не жели да се одрекне дијела прихода и укине акцизе.

Никола Грбић је на последњим Локалним изборима био кандидат СНСД-а за начелника Босанског Петровца, и тада је јасно скинуо маску са лица. Он се раније лажни представљао као неки дисидент, критиковао власт, посебно када је био проблем са новим терминалом на Рачи, али је напрасно ућутао и нестао, иако превозници због политике дба пута плаћају трошкове на Рачи и на терминалу код “Перића”!

 

    Ово је само један примјер који показује начин функционисања тоталитарног режима који настоји да контролише сваку пору друштва, као Чаушеску у Румунији до краја 80-их година, поставља своје провјерене кадрове на кључна мјеста, од предсједника локалних мјесних заједница, предсјендика спортских и културних друштава до челних људи разних удружења, новинара, лажних аналитичара… Превозници би требали да организују Скупштину Удружења и смијене Грбића, јер је јасно да не ради у њиховом већ интересу режима, те поставе неког часног који би одговорно радио посао и заступао интересе превозника.

Друштво је дубоко контаминирано пипцима Службе и режима који су ушли у све поре друштва, и биће неопходна лустрација и године катарзе да би се прочистили од остатака накарадног система и људи који по задатку Партије били спремни да одрђађују  прљаве послове.

 

Небојша Вукановић