Омаж војводи Неђу и палим херојима

Омаж војводи и херојима

(Текст који сам написао и објавио 2017. године)

Kрстовдан је тужан празник за све Бобанце, Требињце и Херцеговце, јер су на на овај велики хришћански празник, 27-ог септембра 1994. године на брду Kисер изнад Борачког језера погинули војвода Недељко Видаковић, мајор Драган Слијепчевич, капетан Љубиша Поповић, а тешко рањен најмлађи борац Требињске бригаде и цијелог Херцеговачког корпуса ВРС Александар Маслеша, који је преминуо на ВМА у Београду након три мјесеца.

О војводи Неђу Видаковићу, команданту славне Бобанске чете, његовој храбрости, чојству и јунаштву најбоље говоре ријечи непријатељских војника и официра Хрватске војске, попут Ратка Драговића Kлека и других, који су се након рата у својим меомоарима дивили храбрости и витештву бораца Бобанске чете и њиховог славног команданта војводе Неђа Видаковића. Војвода и његови саборци грчевито су бранили своје домове и огњишта, и имали можда и пресудну улогу у одбрани Поповог поља и Требиња од агресије Хрватске војске из правца Дубровника у љето 1992. године. Двије године прије војводине погибије, у родном селу Рапти на Бобанима, погинуо је његов рођени брат Саво Видаковић, а током рата на бренику отаџбине живот је положило 18 припадника Бобанске чете Требињске бригаде.

Скромни, ненаметљиви и пожртвовани војвода Неђо је истински херој свог времена који је изгубио свој живот покушавајући спасити своје саборце, и уз војводу Рада Радовића примјер како наш народ у најтежим временима изњедри велике личности које стану на чело колоне, дају свијетли примјер осталима и штите свој народ у пресудним историјским тренутцима. Много више од храбрости и херојства, памти се њихово чојство и витешки људски однос према противнику.

Иако је њихова улога за одбрану отаџбине и стварање Републике Српске немјерљива, нажалост многи борци, хероји и истинске патриоте су неправедно запостављени у послератном периоду, и немају улогу у друштву коју заслужују. Игром судбине данас је у Билећи сахрањен Ново Томановић, добровољац и саборац војводе Рада Радовића који је током Митровданске офанзиве рањен у два наврата у само једном дану, и који је од првог предсједника Републике Српске Радована Kараџића одликован орденом за храброст. Надати се да ће се бројне неправде према нашим истинским херојима и њиховим породицама исправити у наредном периоду, и да ће друштво и народ напокон умјесто талога цијенити истинске, скромне и ненаметљиве хероје и њихова велика ђела.

Небојша Вукановић