Омер

Конвертитство и вишегодишње битисање Обрена Омера Петровића на домаћој политичкој сцени, која се претворила у брлог препун моралних наказа и разног смећа, представља слику потпуног моралног суноврата једног друштва, нације и државе. Од Омера, пробосанца, потурице, издајника и бакировца, како су га крстили Додик, РТРС и Дневна доза Добоја конзула Синише Михаиловића, добојски кнез и паша преко ноћи се претворио не само у великог патриоту и србенду, већ и предсједника Градског одбора СНСД-а у Добоју.

Годинама су режимски медији сатанизовали Омера, оптуживали га да се братими са Турцима, пљачка народ,  лажно свједочи против ратних лидера Срба у Добоју како би у Тужилаштву БиХ спасио своју главу, да би преко ноћи све утихнуло а Омер-бег поново постао Обрен, а о (ономо)њему у истим дворским медијима напрасно почели да се пишу хвалоспјеви, јер се загрлио са лажним Оцем нације.

О политичком смећу је сувишно трошити мастило, јер ће наука изучавати појаве и бескрупулозност  хомо-политикуса који су засјенили Макијавелија. Чудно је како сви слиједе Омера и његово конвертитство, пристају на јавну политичко проституцију и не супроставља лудилу, већ награђују сваку злоупотребу и неморал. Да су бар некад чули и видјели од њега нешто паметно па не би било криво. Ту не мислим на његове улизице и сараднике, већ Добојлије који су наградили Омерова тумарања, и што је он више бахатији,повлачи  лудачке потезе, разбацује народни новац и покорава народ, то му подршка пропорционално расте. Ко преживи причаће о потоњим временима, појавама, људима и обичајима, јер нажалост Омер није ријетка појава и изузетак већ правило,вертикала и образац понашања..

Небојша Вукановић