Паклени планови и адекватан одговор

Завади, подијели и владај! То је тактика коју примјењују сви диктатори и аутократе, који желе да владају вјечно и неограничено.  Свима су већ одавно јасно видљиве амбиције Милорада Додика да постане некрунисани краљ и мијењајући функције вјечно влада Републиком Српском, преносећи моћ и власт са собом из једне у другу фотељу. Било да је премијер, предсједник Српске или члан Предсједништва, сва власт је у његовим рукама а не институцијама, и он самовољно доноси одлуке које су погубне за српски народ и државу. Додик има амбицију да направи насљедну монархију, и већ полако кроз разне функције и послове припрема свога сина Игора као насљедника на челу СНСД-а, а самим тим и Републике Српске јер ју је Додик нажалост претворио у партијску државу.

Један од предуслова за неограничену власт и стварање савремене деспотије је окупација институција и постављање својих ограничених и неспособних послушника на кључна мјеста, како би се уништила правна држава и тако онемогућило било какво процесуирање за велике злочине које диктатори почине свом народу, и то је Додик већ урадио протеклих година. Други важан предуслов је цијепање и разбијање опозиције, и Додик то већ годинама покушава урадити, али са доста мање успјеха, купујући кварљиву и потрошену робу, која се на овим просторима обично назива “папци”. Од најмањих локалних заједница и предузећа до Народне скупштине РС и Парламента БиХ, Додик је потрошио значајна средства и јавне ресурсе како би куповао и превео на своју страну стотине лажних опозиционара, а неки од њих, попут Коња из Црквене Ненада Стевандића, постали су ударне песнице режима и система. Иако је уложио огромна средства, Додик није постигао велики резултат, па је након избора одлучио да штапом и шаргарепом, преко старе УДБЕ,  разори странке које сматрају највећом пријетњом.

 

Прије избора сам јавно упозоравао Павића и ДНС шта му се спрема, а да сам био у праву потврђују Додикове изјаве одмах након затварања бирачких мјеста. Гласови нису ни пребројани, а Додик је повукао два очекивана потеза. Прво је послао поруку појединицима у СДС-у, са којима иза сјене и кулиса блиско сарађује, да је спреман на некакву “велику коалицију”, а са друге стране Павићу поручио да поцијепа странку и избаци посланике и кадрове за које сматра да му нису довољно лојални. Јасан је Додиков циљ да поцијепа двије од три највеће странке, а одмах након тога би се обрушио на ПДП јер не може истовремено да рат води на више фронтова, па жели да прогута и уништи једну по једну странку која има потенцијал да га угрози.

 

Нема сумње да уз Обрена Петровића постоје још неки функционери СДС-а који су спремни да упадну у смртоносни Додиков загрљај, јер би од тога имали тренутну корист и не интересује их пуно судбина народа и државе. СДС је национални покрет и одласци Тадића, Бојића, Стевандића и осталих папака, некада високих функционера, нису значајније уздрмали СДС, али би нови талас осипања био тежак ударац. Такође ДНС је захваљујући 12 година власти и бријним ресурсима постао велика странка, а самим тим и пријетња за Додика па он жели да их подијели, или постави своје послушнике, попут Недељка Чубриловића или Обрена Петровића, на чело странака како би их контролисао.

Додик копира Мила Ђукановића, који послије сваких избора цијепа и међусобно завађа водеће опозиционе странке, и сасвим је јасно да он жели да оспе или подијели СДС и ДНС, а одмах после тога у другом таласу ПДП. Младен Босић, Вукота, Милан Миличевић, Шаровић, Александра и остали истински опозиционари су на сталном удару режима и РТРС-а, и то је лакмус папир који показује кога се Додик највише боји и ко нема никакве дилове са њим.  Једини начин да се спријечи подјела странака и осипање опозиције је да ДНС, СДС и Савез за побједу договоре сарадњу, створе скупштинску већину и инсистирају на поновљеном бројању гласоза за предсједника Републике Српске. Повод да Павић одговори на Додикове увреде и понижења је поновни покушај продаје Рудника Љубија. Врло је могуће да би Чубриловић, Обрен Петровић и још неки искочили из ове коалиције на миг Додика, али је катарза опозицији неопходна, и сигурно би било услова да се формира нова стабилна скупштинска већина, и у Републици Српској и заједничким институцијама. Тако би се скресала крила Додику сјечом његових кадрова и јавним предузећима и установама, и пресијекли пипци којима СНСД пљачка и исисава државу. Чим би СНСД изгубио власт мишеви би масовно почели да бјеже са брода који тоне, и створили би се предуслови за искорак и напредак, те организовање слободних, фер и демократских избора.

Марко Павић мора бири свјестан колико је важан овај тренутак, и шта ће се догодити ако сада не реагује на адекватан начин на Додикове уцјене, пријетње и понижавања. Павић треба да предложи Милана Радовића за мандатара, направи коалицију са Савезом за побједу и још неким странкама, и спаси Републику Српску и њен народ од тираније, злостављања и пропадања. Уколико Марко Павић не буде имао храбрости да повуче разумне потезе Додик ће му убрзо сломити кичму, преузети странку преко Чубриловића и ДНС ће постати мала марионетска и контролисана организација. Вјерујем да Павић има довољно искуства и мудрости, али и подршку већине огорчених кадрова у странци, да организује у тишини разговоре са делегацијом СДС-а и Савеза за побједу, и тако спаси Српску од даљег пропадања, исељавања и разарања. Вријеме истиче и ради за Додика, и неопходна је брза реакција и одговор како се Република Српска не би претворила у аутократску деспотију, балкански Азербејџан, Бјелорусију или Сјеверу Кореју.

 

Небојша Вукановић