Питања, не одговори, и без панике

Иако сам већ у првој реченици претходног текста нагласио да сам лаик, да не дајем никакве препоруке већ само постављам питања премијеру и одговорним министрима, која ми се чине логичним, одмах су почели да стижу поруке, коментари и питања како се тобоже правим паметњаковић, јер сам се усудио нешто упитати власти.

Наравно да не умањујем опасност од вируса корона, иако је смртност заражених мања од 2%, јер је и једна жртва је превише, представља трагедију за породицу која изгуби свог члана.  Нисам желио ширити панику, нити објавити неке информације које нису провјерене, али према мојим сазнањима, наравно од љекара који су у све добро упућени, једна мушка особа, рођена 1965. године, преминула је, највјероватније од корона вируса јер је имала све симптоме болести, која није потврђена, а дан прије смрти пребачен је из болнице на истоку Српске у Клинички центар Бањалука. Након тога напрасно су отпуштени на кућни лијечење готово сви пацијенити ове болнице на Одјељењу за плућне болести! Кључна је ствар што се од јавности крију праве информације и подаци!

Да ли је један од тренутних највећих проблема у томе што у Српској нема довољно тестова за утврђивања корона вируса?

Такође незванично сазнајем да Влада Републике Српске јуче није донијела Одлуку о затварању дјечијих вртића јер се они плаћају! Да ли је могуће да смо толико неозбиљни и похлепни, неодговорни према становништву и у свему гледамо новац?

Да ли је тачно да је једно цијело одјељење Основне школе Бранко Ћопић у Бањалуци у карантину 14 дана, 27 ученика, и још 12 наставника ове школе?

Да ли је прије неколико дана наступила паника и размена дописа између директорица ове школе, Института за јавно здравље, Кабинета градоначелника, премијера и министра здравља? Ученици ове бањалучке школе нису послати кући након што је потврђено да је један ученик заражен, већ тек сутрадан, и то кад је почела дезинфекција објекта?

Зашто увијек доносимо ад-хок одлуке и показујемо неозбиљност, зашто се не поштује струка већ све важне одлуке доносе политичари који често немају појма о томе шта одлучују и какве су последице.

Не желим ширити панику, али циљ претходног текста је био да се скрене пажња одговорним да не смију бити неозбиљни и неодговорни, бар када су озбиљне ствари у питању, не смију доносити паничне и ад-хок одлуке преко кољена, већ напокон почети поштовати струку и позитивном селекцијом створити систем који ће знати да одговори на све изазове!

 

Небојша Вукановић