Под значком Српске

На шта спаде српство напаћено, да једна мала значкица на реверу буде васколики патриотизам недостојног српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, од силних најава, изјава, пријетњи и арлаукања. Лажни патриота мјесецима је замајавао јавност како ће српску тробојку унијети у Предсједништво БиХ и заједничке институције, иако се оне тамо налазе дуги низ година, да неће одржати сједнице Предсједништва БиХ без српске тробојке иза себе, али Додик не би био Додик да сам себе не порекне по свом старом обичају првом приликом. Прво консултације око будућег предсједавајућег Савјета министара БиХ, а потом и прва редовна сједница Предсједништва БиХ, одржана је без заставе Републике Српске у просторији, али умјесто да напокон ућути и престане срамотити народ и Републику Српску, Додик наставља са замајавања јавност јефтиним триковима тврдећи да је на реверу имао значкицу и бојама српске заставе!?

Додиково неозбиљно и срамно понашање само је један показатељ какав је лош државник, али велики манипулатор и популиста коме ништа није свето. Прави лидери и државници баве се озбиљним питањима, рјешавају суштинске проблеме грађана и друштва везане за привреду, запошљавање, економију, демографију, образовање, унутрашње и међународне односе, а не замајавају мјесецима јавност причама о застави, а онда већ на првој сједници након најаве њихова прича се распрши као мјехур.  Умјесто да се према застави Републике Српске опходи са максималним поштовањем, јер је она симбол једног народа, Додик је српску тробојку претворио у предмет шпрдње. Већ недељама и мјесецима, Додик и застава су предмет исмијавања на друштвеним мрежама, јер се Додик понаша као учесник неког ријалити програма а не Предсједништва БиХ.

Предизборна парола СНСД-а “Под заставом Српске” на почетку Додиковог мандата претворила се у “Под значком Српске”, а значка на реверу Милорада Додика у бојама српске тробојке постала је мјера за патриотизам црвених кмера. Увијек кад видим Додика и његове јефтине представе сјетим се Његоша и стихова;

Црни дане, црна судбино,

о кукавно српство напаћено,

зла навијех твоја сваколика,

а са најгорим хоћу да се борим,

Да, кад главу раздробиш тијелу,

У мучењу издишу членови!

 

Небојша Вукановић