Подјеле и расколи у гатачком СНСД-у?

Недавним отвореним писмом Срђан Миловић изазвао је праву пометњу и на површину изњедрио стварно стање ствари, подјеле на кланове и сукобе у владајућој странци. Осим рата црвених ружа и сукоба херцеговачких струјних кланова, очигледан је сукоб између Срђана Миловића и Огњена Милинковића, начелника општине Гацко. Односе унутар гатачког СНСД-а истраживала је наша Николина Јелић, а текст преносим у цјелости.

У отвореном писму, упућеном на 40 медијских адреса, Срђан Миловић, предсједник Општинског одбора СНСД-а и помоћник директора РиТЕ Гацко, оптужио је појединце за опструкције и избјегавање инвестирања у РиТЕ Гацко. Једна страна тврди да је радна средина предузећа у катастрофалном стању, као и финансије.

Друга страна гатачког СНСД-а оличена у начелнику општине Гацко, Огњену Милинковићу, такође припаднику СНСД-а, говори нешто друго (подсјетићу да је изјавио да ће корупција у органима општинске управе бити кромпир).

Новинарима који су дошли у Гацко зарад прикупљања информација о степену загађења, разговору са руководством предузећа и локалним властима, Милинковић је рекао да загађења нема, а касније да се већ петнаестак година континуирано улаже у електрофилтерска постројења и у пречишћавање гасова, али тачне цифре није знао. Пропустили су у том моменту да му кажу које бројке да изнесе. То је тако стајало, док га сам Миловић није демантовао.

Да ли нам ово показује неслагање у локалном СНСД-у? Грађани једино могу видјети изношење нетачних информација, контрадикторности у изјавама и иступима челника ове партије у Гацку. И наравно уз подршку синдикалца Жељка Тепавчевића (ДНС), који је најавио разноразне активности, додуше на друштвеним мрежама (таква су времена, синдикат ће помоћи, на то нека се рачуна, пустите сада опис надлежности и то што би им радници и радна средина и без мрежа морали бити примарни) које ће помоћи радницима (да ли ће?).

Притом „опозициона” странка дефинитивно показује жељу за напретком. Искрено се надам да ће се сва одговорна лица, у пакету, сложити макар једном око квалитетне солуције за све запослене и остале становнике општине. Али и околних мјеста (одакле нам долазе директори), јер је загађење заједнички проблем, концентрични кругови којима смо означени не могу тек тако нестати. А то, по ћутањима која се скупљају на гомилу, многима изгледа није јасно.

Рационалних и ефикасних енергетских, као и уопште јавних политика, готово да нема. Држава је у потпуности блокирана, оне политике које постоје стоје на папиру у облику мртвих слова. Средства која су донирана Босни и Херцеговини иду на неки други пут, на корист индивидуа, а на штету грађана и заједница. Уз побуну термоелектрана поводом Уговора о међусобним односима са Електропривредом Републике Српске „која их закида.“ Ко је узео више, ко је узео мало мање?

Тргнимо се. Предузећа се гасе (због исисавања средстава), инвестиција у нестабилној држави, не може бити (због оних који глуме власт, а и у глуматању су почели да испадају са шина).

Можда би људе требало послати на планинске узвишице, како би се суочили са катастрофалним призором и коначно престали да подржавају све оне појединце који нарушавају здравље и друштво у цјелини. Један успон на висине даће праву слику онога што удишемо. А добићемо и огледало државе под нефункционалним управљањем.

 

Николина Јелић