Подсјећања на раније “српско јединство” и састанак са патријархом Иринејом новембра 2015. године

Домаћа политичка сцена је тако динамична, догађаји се смјењују муњевитом брзином као на траци, да се некако брзо и лако заборављају и неки важни састанци и крупни догађаји. Данима је у жижи домаће јавности долазак патријарха Порфирија у Добој и састанак са предсједницима парламентатних странака, те упорни позиви власти на некакво “српско јединство”.

Све умногоме подсјећа на новембар 2015. године када је у Бијељини одржан састанак тадашњих лидера власти и опозиције са патријархом Иринејом и владикама Српске православне цркве у Бијељини.

Додик је и тада био у кризи и веома уплашен јер је опозиција у Савјету министара БиХ поставила своје кадрове у ресор безбједности, Драгана Мектића за министра безбједности и Перицу Станића за директора СИПЕ, почела је истрага око куповине виле Милорада Додика на Дедињу, прању и пребацивању пара, које је опструисало тужилаштво и правосуђе. Бојећи се да би могао бити ухапшен и позван на одговорност, те да бројне афере добију судски епилог, Додик је био затегао атмосферу до усијања, пријетио да неће дозволити СИПИ да дјелује на простору Републике Српске јер ће их блокирати МУП Српске, а потом је у Бијељину дошао патријарх Иринеј, вјероватно на наговор Додика да разговара са представницима власти и опозиције како би се спустиле тензије.

Додик је и тада упорно говорио и понављао причу о српском јединству јер је наводно угрожена Република Српска и српство, а састанак са патријархом и владикама у Владичанском двору у Бијељини завршен је договором да власт и опозиција треба да закопају ратне сјекире, отворе неку врсту дијалога и престану са међусобним оптужбама и нападима.

Примирје је трајало кратко, а прекршио га је Додик чим је видио да је за њега прошла опасност, чим је “испеглао” односе са Вучићем, и поново се свом силином окомио на политичке противнике злоупотребом медија и јавних ресурса оптужујући лажно опозицију да су издајници, потурице, пробосанци, бакировци.

Пред Локалне изборе 2016. године поново је искористио пресуду Уставног суда БиХ, референдум и састанак код Вучића и Николића у Београду да намами опозицију у замку звану “српско јединство” а скупа цијена плаћена је на локалним изборима, гдје је опозиција потучена до ногу.

Не вјеруј Додику, СНСД-овцима и Данајцима ни када ти дарове носе. Додик је и сада уплашен, вјероватно највише падом рејтинга, шупљом касом, доласком Шмита и могућом смјеном Гордане Тадић, слично као 2015. године кад је изгубио власт у Савјету министара БиХ, и јасно је да жели купити вријеме док се не прегрупише и поново покуша поправити рејтинг на лажном национализму и подизању тензија.

Због тога са режимом треба прекинути било какав однос и сарадњу, не упадати у замку звану “српско јединство” јер искуство треба да научи опозицију да ће лажно “јединство” трајати док макијавелиста Додик не види да је прошла криза и опасност, и да ће искористити прву прилику да поново забије нож у срце политичким противницима.

 

Небојша Вукановић