Поносни на прогон и расељавање сопственог народа

Република Српска изгубила је више од трећине становништва током протекле двије власти СНСД-а, али то њих пуно и не брине, а вјероватно им и одговара јер је лакше контролисати и уцијенити масу и изборне процесе ако је број становника мањи. Осим вањских интеграција и стотина хиљада младих људи који су, трбухом за крухом напустили ове просторе и отишли у иностранство, постоје и унутрашње миграције становништва.

Запосатављени исток Српске се убрзано празни и остаје пуст, као последица маћехинског односа власти, а постоје и дневне мигрцијњ у којима сваког јутра хиљаде радника прелазе ентитетску и државну границу одлазећи на посао. Тако ће овог љета скоро 3000 Требињаца, Билећана, Љубињаца и Херцеговаца радити у Дубровнику или црногорском приморју, док Невесињци одлазе у Мостар, Фочаци и Чајничани у Горажде, а колоне грађана из Источног иду на посао у федерално Сарајево преко Враца и Добрње, док су улице градова Српске све више пусте.

Умјесто да ураде нешто да задрже народ и Републику Српску не претворе у згариште у пусту земљу, власти су поносне што су протјерале свој народ, о чему свједочи и изјава начелника Невесиња, кадра СНСД-а и Илије Таминџије, да је “скроз ОК да Невесињци раде у Мостару а троше новац у Невесињу и Српској”. Било би добро Авдаловићу, али и другим властодршцима, да само једно јутро у зору сједну у аутобус и читав љетни дан раде за дневницу и скроман оброк у винограду, врате се кући у мрак, па да осјете и виде како је.

Свој погубну политику режим покушава маскама, завјесама и Потемкиновим селима, о чему свједочи управо примјер из Невесиња..

Небојша Вукановић