Посљедњи велики бунтовник Влада Револуција

У Београду је преминуо посљедњи истински велики бунтовник и савремени револуционар Владо Мијановић звани Влада Револуција. Владо је био један од симбола отпора, не само комунистичком систему већ тиранији, једноумљу, тоталитаризму, политичком насиљу и накарадном неправедном друштву уопште. Поражавајућа и срамна чињеница је да је посљедње године живота провео у баракама код старе Шећеране и Градског позоришта Љубише Ристића, који му је једини притекао у помоћ по повратку из Америке 2006. године, показује да комунизам на овим просторима никада није пао и да се власт деценијама суштински није промијенила. Да је другачије ваљда би неко одао поштовање за његову жртву, страдање и борбу за боље и праведније друштво.

Владо Мијановић рођен је у селу Моско код Требиња 1946. године, гдје ће бити и сахрањен у присуству најуже породице. Већ 1966. године, као млад студент и бруцош, привукао је пажњу јавности и УДБЕ организујући испред амбасаде САД демонстрације против рата у Вијетнаму и сарадње тадашњих југословенских власти са Америком, те све већих економских проблема, исељавања радника и незапослености у Југославији. Студентски протести из 1968. године, када је као вођа студената добио надимак Влада Револуција, обиљежиће његов даљи живот, али ће тргнути власти, довести до реформи и узлета југословенске привреде 70-их година.

Владо је био истински револуционар, бунтовник и праведник који се истински, без калкулисања, свом снагом борио против неправде и накарадног система, због чега је често био хапшен, осуђиван и прогањан. Након низа монтираних процеса, хапшења, робије и дугих 20 година прогона од стране УДБЕ и комунистичког режима, Владо Револуција са дјевојком бјежи у Америку 1986. године, гдје ће провести наредних 20 година.

Његов немирни дух и стална борба за правду дошла је до изражаја и у Сан Франциску и Америци, гдје је радио као молер, таксиста и грађевински радник како би преживио. Учествовао је у бројним демонстрацијама у Америци против смртне казне и власти, због чега му је био забрањен повратак у САД по доласку у Београд 2006. године.

По повратку у Београд и Србију живио је доста тешко, одбачен и заборављен од свих, и, нажалост, за њега није било неког пристојног посла. Свака власт га се бојала јер је била неправедна, а и по повратку у Србију, у позним годинама, наставио је да се бори против система, учествује у организацији протеста због деложација из станова, отимања имовине, сјече паркова и других неправди у Београду.

Годинама сам покушавао доћи до Владе Револуције и направити са њим интервју, посљедњи пут прије само 20-ак дана, али, нажалост, нисам успио јер Владо није желио да јавно говори о свом бурном животу. Влада Револуција је био и остао симбол једног времена, и искрено се надам да ће ускоро добити улицу у родном Требињу и Београду. Ако га овакви какви, нажалост, јесмо, нисмо поштовали за живота, ваљда се након смрти ствари промијене, власти престану плашити револуционара и одати му почасти које заслужује јер је својом жртвом и борбом покренуо многе важне процесе.

Нажалост, већина медија у Требињу и Републици Српској није објавила вијест да је прије два дана у Београду преминуо Влада Револуција. Већина младих не зна ко је био велики бунтовник, праведник и револуционар, какву је улогу имао у студентским протестима 1968. године и каснијим дешавањима. Ваљда дође вријеме да се поново почну поштовати праве вриједности, људи који жртвују себе, породицу и свој живот за општу ствар и добро, а Влада Револуција, попут Мића Љубибратића, војводе Луке Вукаловића и осталих угледних Херцеговаца, буде узор и образац понашања младима, како се треба борити за правду и истину, а не провести живот у страху као полтрон, стално узмичући и повлачећи се пред насилницима, корумпираним и бахатим моћницима.

 

Небојша Вукановић