Послушање, Нелсон и буџет

Знао сам да Додик и његови побратими, Човић и Бакир, као добри ђаци испуњавају све задатке и обавезе које им дају њихови ментори, али и сам се понекад изненадим њиховом брзином и ефикасношћу кад треба служити странцима и великим центрима моћи. Није прошло ни пар сати од како сам најавио да ће Додик послушати америчког амбасадора Нелсона и његови посланици – фигуре гласати за усвајање буџета заједничких институција БиХ, између осталог како би се до краја године одржали локални избори, а већ истог дана у поподневним часовима посланици СНСД-а и “Српског удбашког клуба” у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ дигли су руке и усвојили буџет! Таква застрашујућа брзина и ефикасност у испуњавању обавеза према странцима и америчком амбасадору је невјероватна, подсјећа ме на монашко послушање.

Још само у манастирима монаси тако без ријечи, било каквог негодовања и отпора, испуњавају заповјест игумана манастира или владике, јер је послушање, уз пост, целибат и молитву, једно од основних стубова монашког живота. Далеко је Додик од монаха и подвижника, али је добро сазнање да је ипак под контролом, јер својим испадима и понашањем често показује да је изван контроле и да сам себе не може да обузда и контролише у нападима бијеса, панике, нервозе и лудила.

Њега контролишу исти центри већ 20 и кусур година, још од како су га тенковима НАТО-а, довели на власт, а смијешне санкције су само опомена несташном ал послушном дјечаку да се понекад  превише заиграо, те добар алиби да се стваран однос прикрије а глумом некаквог русофила, велике србенде и националисте, створи привид у народу како би се тешки задаци и обавезе лакше испунили, попут скоријег уласка БиХ у НАТО .

Небојша Вукановић