Потези очајника

Велика је паника и нервоза у режимским редовима, што потврђују очајнички потезе које свакодневно повлаче. Непосредно уочи избора Влада се задужила на Бањалучкој берзи за нових 320 милиона марака, по каматној стопи од чак 4,75% као да је у питању мањи стамбени или потрошачки кредит, како би тим новцима купила изборе и повјерење грађана. Осим 320 милиона обвезница продатих у Бечу, Влада се у последњих годину дана задужила са више емисија трезорских записа и обвезница на домаћем тржишту, те је добила траншу ММФ-а и преко 60 милиона марака старог клириншког дуга из Русије. Сав овај силни новац и задужења, која ће отплаћивати генерације, не користе се за разбој и покретање привреде већ куповину гласача.

Након 12 година владавине Милорад Додик и његова Влада су се сјетили да исплате једнократну помоћ и зимницу пензионерима непосредно уочи избора, како би са неколико тегли ајвара тобоже поправио положај убједљиво најсиромашније категорије становништва која има најниже пензију у Европи. Све ово је урађено мимо закона и буџета, јер за предизборну зимницу нису планирана средства. Напрасним измјенама закона и смањењем пореске основице плате радницима треба да се повећају непосредно пред изборе за 30 марака. Додик је преварио незапослене демобилисане борце којима је обећао пензије, а испоставило се да су добили грант само до краја ове године и завршетка изборног циклуса.

Осим директне примитивне куповине својих грађана и злоупотребе свих јавних инсгитуција, кренуо је и нови  талас партијског запошљавања без конкурса у јавна предузећа и установе. Готово сваки активиста који донесе 20-ак потписа и сигурних гласова СНСД-у добиће обећање или Уговор о раду на три мјесеца. Додик вода Жељку по режимским телевизијама, али и по шаторима, како би пјесмом и виком, уз пиће и мезу, привукао слабије информисане и образоване гласаче. Готово да нема општине у Српској у којој је на власти СНСД, а да није дала какву награду, плакету или титулу почасног грађанина Жељки и Милету, како би се лажно величао њихов лик и (не)дјело.

Додик поново вади старе и излизане кечеве из рукава, и понавља већ више пута изведене предизборне представе. Тако је најавио да ће он и Жељка уочи избора путовати у Москву, да се сликају са Путином, те планира довести Вучића да са њим отвара болнице и аутопутеве грађене на кредит. Гдје су мали и велики руски кредит, и какву је корист Република Српска имала од Додикових сликања са Путином? Гдје су руски инвеститори и радна мјеста, и да ли је једини резултат путовања у Русију повећање дуга према држави за неплаћене порезе Рафинерије Брод, Фабрике уља Модрича и Нестро групе за још неколико стотина милиона марака? Додик и Вучић се сликају 6 година, а продаја Додикове зграде “Гранд трејд” за 65 милиона је највећи резултат међусобног дружења.

Панични потези, општа мобилизација и узбуна, ангажовање свих ресурса, куповина гласача и спиновање јавности, од Информера до Лажанског и Галијашевића, говоре да је режим у паници и да је свјестан да се приближава крај. Нервоза је добар показатељ. Питање је само да ли ће се пресудан број грађана Српске продати за неко мало обећање и тепсију пите, и тако продати будућност своје дјеце за шаку сребрењака.