Повратак скојеваца!

Ништа без петокраке! Да се у Требињу ништа није промијенило последњих 70 и кусур година говори васкрс најретрограднијих снага, комунистичких и стаљинистичких метода владања, покоравања и застрашивања народа, те потомака кадрова чији су преци заводили терор и отимали домаћинима имовину након завршетка Другог свјетског рата. СКОЈ се сад презвао у МСД, КПЈ је постао СНСД, али у принципу све је остало исто, осим што су додатно усавршене методе контроле и стезања потлаченог народа. УДБА није имала интернет, друштвене мреже и паметне телефоне, па је морала правити мрежу сарадника како би народ држала у покорности и под контролом. Данас је све много лакше, а шпијуна и доушника на овим просторима никад није мањкало.

Садашњи скојевци у Требињу су давно превазишли своје идоле, претке и учитеље, а вјерујем да би се Владо Шегрт, Сава Мизара, Јово Гркавац и остале вође Партије постидили какви су били либерали и демократе да виде шта раде савремени Крцуни 21-ог вијека, попут Луке Петровића и његових сатрапа. Прави комунисти су градили капиталне објекте, путеве, хидроцентрале и запошљавали народ а нису труднице, самохране мајке и сиротињу остављали без посла и хљеба, отимајући као хијене од свих како би зидали по пет вила.

Осим терора и застрашивања, неокомунисти и савремени скојевци стално желе да оставе видљиве трагове и обиљежја који ће грађанима јасно ставити до знања да су се повампириле најретроградније снаге из прошлости. Тако је данас на уласку у Стари град подебљана петокрака и плоча Далматинској бригади и 19-ој хњрцеговачкој дивизији, слично као што је Лука лани у родној Загори обновио црвену петокраку и плочу Првом окружном комитету КПЈ у Херцеговини.

Кум Мико га прати у стопу, па је почела обнова школе и петокраке на Коњском на Зупцима, гдје је1941. године основана Прва бокељска ударна бригада.

Чак је сарадња комуниста и крајње хрватске деснице и усташа данас јача него икад, јер су се поново ујединили и направили савез како би изнутра, мирним путем, пљачком, расељавањем, слуђивањем и негативном селекцијом растурили оно мало преосталог здравог ткива у српском народу. Безбожници сада иду у цркву, али не да би се покајали и искупили гријехове већ да би добили неки поен и глас.

 

Проблем је само што је добар дио народа у заблуди и под медијским притиском мисли да су бахати лопови и разбојници праве а не лажне патриоте. Све је исто као некада само њега нема, а једина већа разлика је и томе што је поданика, послушника и шпијуна много више, а страх у народу данас много већи и израженији него што је био 1948. године.