Прекретница и понос другарице Николије

Мјесецима, ако не и скоро пола године, не престају увреде, прљава кампања, напади, спиновања и ниски ударци са странице ДНС-а која има чудан назив “Промјене стижу у Републику Српску”, а другарица Николија Граховац, својим објавама, осјећајем поноса и потврдом да ће бити кандидат за посланика ДНС-а, не демантујући ниједну чињеницу коју сам објавио, потврдила је тачност свега оног што сам синоћ написао.

 

Мени то ништа не смета, чак ми годи кад ме пљува РТРС, АТВ, Фактор и слични, јер показују колико ме се плаше, и уопште се не осврћем на то што пишу режимски медији и њихове присталице, али је проблем што Нешић, индиректно преко својих присталица и скутоноша, упорно пљува, прозива и напада челне људи у опозицији, Шаровића, Бореновића и Радовића које су га великодушно примиле да сједи са њима за истим столом.

Не знам какве нерашчишћене рачуне Нешић има са Миланом Радовићем још из времена ДНС-а, али је очит анимозитет, коју Нешић показује према Радовићу не само преко станице “Промјене стижу у Републику Српску”, већ и у јавним иступима када је коментарисао скуп и транспарент, јер није могао да истрпи да је народ њега извиждао, а аплаузом поздравио Радовића и Јовичића.

Не можете негдје доћи у госте, злоупотријебити срдачност и добродошлицу домаћина, прије свега Шаровића и Бореновића и одмах покушати преузети улогу домаћина, стално правити проблеме, уцјењивати партнере који су вам пружили руку и сламку спаса, и мислити да ће неко све то да толерише зарад виших интереса.

Било је и раније доста прилика да се подвуче црта, јер је сваком паметном све било јасно, али нисам желио раније да реагујем док се није прешла црвена линија, да не буде да само ја уносим немире, јер инсистирам на строгим принципима и не пристајем на труле компромисе, јер око суштине нема преговора!

 

У правом тренутку Нешић је показао своје право лице, годину дана пред изборе, да се ствари на вријеме рашчисте и посложе, а упозоравао сам да је ово неминован исход. Боље да је сада искочио, и показао да у кључним тренуцима слијепо слуша Додика, него кад се промовишу кандидати или у изборној кампањи, јер би тада могао направити штету, а сада је од велике користи престанак било каквих контаката са њим, не са ДНС-ом.

У овој странци треба да одлуче којим ће путем да иду, а вјерујем да је огромна већина свјесна да је мој приједлог промјене предсједника крајње добронамјеран иначе ће доживјети дебакл на изборима.

Нешић се враћа у своје природно окружење и станиште, дијели објаве, ријечи и статусе Луке Петровића, у јавним наступима хвали СНСД и Додика, даје му отворену подршку и признаје да су у свакодневној комуникацији, тако да је сам изабрао свој пут, који и јесте њему примјерен. Остаје да се види хоће ли већина ДНС-а са њим кренути путем пропасти или имају довољно храбрости и одлучности да донесу најбоље одлуке за себе и своју странку, а Нешића препусте да тоне са Додиком.

Ко год од придошлица мисли да може искрене опозиционаре и здраве опозиционе структуре на било који начин да условљава било чим широко му поље, слободно, јер сада се мора показати чврстина и одлучност да неће бити трговине и калкулисања око кључних питања и да ћемо након промјена народу донијети правду, која нам је потребна као хљеб насушни, да нико од моћника неће бити амнестиран и да неће моћи купити слободу, ма како се звао и које богатство имао, и да ћемо народу вратити све што успијемо пронаћи и што је од њега отето.

Побиједићемо јер нам народ вјерује да смо искрени, а тегови попут Нешића и сличних само нас дискредитују и умањују шансе, јер народ зна да са њима нема здравих промјена, очекује бескомпромисност и непристајање на било какве труле компромисе, одступања од закона, правде и реда. Нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана до коначне побједе.

 

Небојша Вукановић