Пријатна вече у Мостару

Вечерас је било баш изузетно пријатно вече и дружење у Мостару, и драго ми је да сам са Мостарцима разговарао до фајронта, скоро 4 сата, о разним темама, најмање у политици. Упознао сам нове људе, али и после дуже времена видио неке старе познанике, повратнике у Мостар.

 

Лијепо је осјећај кад те људи топло и срдачно дочекају у неком граду, пријатно те поздраве на улици и одају поштовање за борбу јер осјећају да је она искрена. Иако је то најмање битно, драго ми је што су вечерас у башти хотела Бристол окупили и пријатељски разговарали Срби, Хрвати и Бошњаци. Свима је преко главе напетости, вјечитог пребацивања и надмудривања јер сви желе само нормалан живот достојан човјека, да имају сигурност, пристојан посао и плату, живот без тензија, напетости, инцидената и проблема.

Мој школски другар из требињске Гимназије др Велибор Дабић, познати стоматолог, као прави домаћин обнавља кућу у Жељуши код Мостара, а  упознао сам и једног и типичног Крајишника испод Динаре, горостаса Миљана Мартића, иначе прву особа из Книна која не навија за Црвену звезду већ Партизан, што је прави куриозитет за Србе у сјеверној Далмацији.

Миљан је рођен у Мостару пред рат, 1992. избјегао је из Мостара у Книн, после злогласне “Олује” склонио се од погрома са породицом у Србију и на крају се поново вратио у Мостар. Миљан ми је уљепшао вече, увијек се обрадујем кад упознам људе из Книна који у себи носе неку посебну топлину, срдачност и енергију, али и чињеницом да се Миљанов отац, официр бивше ЈНА, оженио у 55-ој години, тако да имам додатни алиби зашто не треба превише журити, попустити великим притисцима и “рано” се женити, јер ни са 55 није касно 😉.

Хвала свима који су нашли времена и дошли на пиће, до неке нове посјете и дружења.

 

Небојша Вукановић