Први дан и прва клопка за патријарха

Већ првог дана нови патријарх српски Порфирије се нашао у првим искушењима и неугодној ситуацији, већ на устоличењу се стиче утисак да у првом плану није био он већ политичари. Цијели дан медији извјештавају о томе како су су челни људи Србије и Републике Српске сусрели и разговарали са новим патријархом, били на свечаностима и устоличењу. Имајући у виду све оно што се дешавало уочи Сабора и притисак јавности, сматрам да би за новог патријарха српског Порфирија, његов углед и ауторитет, било добро да се што мање дружи и слика са политичарима а да се посвети црквеним питањима и проблемима, јер од дружења са политичарима може имати само много штете а нимало користи. Можда јесте ред и протокол да челни људи Србије и Републике Српске присуствују инаугурацији, али никако да они буду у центру пажње јавности.

Политику, вјеру и Цркву треба раздвојити, како то стоји у Уставу, и никако политичари не треба да се мијешају у црквена питања, нити вјерски великодостојници у политику, осим када су у питању реаговања о кључним националним питањима и погрешним потезима који власти повлаче. Не знам шта Додик и Жељка раде на устоличењу новог патријарха кад су они атеисти и стари комунисти који су се напрасно и лажно продуховили из интереса и помодарства.

Зна ли неко да ли и коју крсну славу слави предсједница Српске Жељка Цвијановић? Јесмо ли заборавили како је после рата Додик напуштао конститутивне сједнице Народне скупштине Републике Српске јер му је сметао тамјан!?

Први дан новог патријарха, окруженог политичарима, изгледао ми је као права клопка, и надам се да неће бити превише искушења. Са друге стране инаугурација патријарха, понован сусрет Вучића и Додика, други у неколико дана, показује колико су у заблуди поједини опозиционари у Републици Српској који мисле да ће им Вучић помоћи да се промијени власт у Српској наредне године на изборима. Вучић може покушати да игра на обје стране, ако му то пође да руком, са мном не сигурно, али је већ сада по мени јасно да неће повући ниједан крупан потез који би уништио Додика, а довољно би било само да институције нормално сарађују и да рецимо правосуђе Србије службено одговори на питање Тужилаштва БиХ о вили на Дедињу и пребацивању новаца у два наврата, или да београдски медији пишу о другим “инвестицијама” Додика у Србији и многе би ствари биле јасније. Прије неколико дана Вучић је дао орден новом предсједнику бањалучког СНСД-а Влади Ђајићу, можда и новом премијеру Српске, и порука је јасна.

“Уздај се у се и у своје кљусе”, каже стара народна пословица. Тако би и ми,  опозиција у Републици Српској, требала прије свега да се ослони на свој рад, ресурсе и концепт бескомпромисне борбе за промјену накарадног система, позитивно кадрирање, успостављања правне државе и владавине права  умјесто великих очекивања и помоћи Вучића, које сигурно неће бити, а и нико не би требао да се мијеша у изборе већ слободно пустити народу да одлучи да ли ће да скине јарам са врата или буде роб.

 

Небојша Вукановић