Први (и једини) сусрет са Крајишником!

Негдје крајем прошле године, у холу Народне скупштине Републике Српске, срео сам Момчила Крајишника, и иако веома кратак, сусрет је био веома занимљив. “Гдје си ти несташни враже”, рекао ми је Крајишник у холу испред лифта, док сам разговарао са новинарима, а кад сам га упитао што сам то ђаво ја а не ови на власти, рекао ми је да се шалио јер су мој темперамент и наступи бурни и непредвидиви. Осјетила се љутња и нетрпељивост у његовом гласу и погледу, вјероватно због серије текстова о његовој фирми “Сарајево-инвест”, заради и уносним пословима са Владом и Електропривредом, привилегованом положају који му је омогућио Милорад Додик. Кад сам га питао откуд он у Скупштини на засједању рекао ми је да је дошао да разговара са посланицима и тражи подршку за своју Асоцијацију “ствараоца” Републике Српске, да “валоризује” и уновчи рад посланика првог сазива. Одмах сам му јасно рекао и поручио да на мене не може да рачуна јер су он, Божидар Вучуревић, Драган Калинић, Слободан Бијелић, Алекса Буха, Радомир Лукић  и остала екипа “ствараоца” добили довољно од државе, и да има много приоритетнијих категорија од њих.

И сада стојим при ставу који сам рекао Крајишнику прије неколико мјесеци, и што сам јуче јавно поновио на сједници Народне скупштине Републике Српске, која је настала као жеља српског народа да не живи у унитарној БиХ, и управо су народ и борци Војске Републике Српске, великом жртвом и страдањем, створили Републику Српску која је призната од великих сила и међународне заједнице у Дејтону. Не желећи да било чију улогу умањујем, нити да штитим неког ко је каљао Републику Српску неким срамним поступцима, али самозвани “ствараоци” су у односу на борце у рововима и првим линијама фронта и у рату имали привилегован положај, и није праведно да сада поново буду привилеговани и добију од државе 150 000 марака, а да борци имају 150 марака годишњег борачког додатка.

По оном што тражи Крајишник, један од “ствараоца” и чланова његове Асоцијације добио би више од државе него цијела бригада са 1000 бораца, што је недопустиво, неправедно и неморално. Крајишник и многи његови сарадници имају врло лагодан живот захваљујући приватном бизнису, који је тендерима и привилегованом положају наслоњен на буџет и јавна предузећа, синекурама и привилегијама које им је дао Милорад Додик, и сматрам да је велика и невиђена дрскост и безобразлук тражити сада да им се исплати 66 посланичких плата од по 2 580 марака, за мандат од 1991 до 1996. године, јер сам убјеђен да је већина посланика и тада имала нека примања и извор прихода. Тачно да међу посланицима првог сазива има оних који скромно живе и треба им помоћи, јер имају свакако заслуга, али не на начин и у износу како је то замислио Момчило Крајишник.

Не само да нећу гласати и нећу у Народној скупштини Републике Српске подржати Захтјев Момчила Крајишника и његове “Асоцијације ствараоца Републике Српске”, већ сматрам да јавност треба да изврши притисак на Владу Републике Српске да 15-ак милиона намијењених “ствараоцима” у ребалансу буџета преусмјери на рјешавање тешког положаја најугроженијих демобилисаних бораца и ратних војних инвалида, који годинама живе на ивици, а да списак оних којима је подршка најпотребнија, направе најугледнији чланови Борачке организације Републике Српске. На тај начин би се бар мало исправила велика неправда и маћехински однос према онима који су поднијели највећу жртву и страдање, дали дијелове свог тијела за Републику Српску, која се после рата према њима понијела као зла маћеха, из године у годину смањујући борачке пензије и додатак како би било новаца за луксуз, раскош и привилегије отуђене елите на власти.

Небојша Вукановић