Расколи у режиму све дубљи, Шапурић потврдио кандидатуру, Лука на све већим мукама

Лакше је сложити рогове у врећи него СНСД своје приколице, што показују трвења у тзв “требињској владајућој коалицији”, коју углавном чини “Славкова гарда”, папци и отпадници из СДС-а и ПДП-а, од браће Ковач, Анђушића, Кашиковића и Вучуревића, а један од Лукиних “коалиционих партнера је Бојан Шапурић, некад велика нада ДНС-а и перјаница Марка Павића. Чавић и покојни НДП су искориштени и потрошени, Игор се спрема да пусти воду да они оду, на сметљиште историје гдје је мјесто свима који издају народ и за паре и функције пређу на другу страну.

Чавић је свјестан да му је истекао рок трајања, прошле године је и формално отишао у пензију, функцију директора Електрокрајине обавља на основу Уговора са Владом Републике Српске, који се увијек може раскинути, па сада Шапурића користи како би покушао уцијенити СНСД и добити неки ситни успутак пред Локалне изборе. Иако се прави невјешт, и дон Лука Лучиано Петровић директно и индиректно подстиче расколе јер жели да се тихо и подмукло освети Игору Додику, који чисти и уклања његову мрежу кадрова који је инсистирао протеклих 8 година као генерални секретар владајуће Партије.

Чавић је опустошио Електрокрајину, Лука му је заврнуо славину како би што више отежао ситуацију и изазвао гњев, а иако се упорно чешља и мјерка фотељу, Горан Селак је још увијек далеко од Чавићевог насљедника. О његовом статусу, функцији и положају одлучује Додик, а питање је која ће функција допасти Селака у расподјели плијена, јер Додик воли да освету сервира хладну.

Ми се радујемо кандидатури Шапурића, јер нам само може донијети политичку корист.  Неза кампања кумова дон Луке Петровића и Ћурић др Мирка, коју финансира на рачун Електропривреде, ХЕТ-а и градског буџета, доживјела је дебакл, одзив је био слаб па су сазивали раднике ХЕТ-а и Електропривреде Српске у паљетковање, да се меза не осуши а столице буду празне. Лука пописује и обећава све, од радних мјеста, грађевинског материјала, отписа дуга за струју и новаца али узалуд.

Упркос свему, силним новцима и ресурсима, ипак и даље сви од њих окрећу главе, осјећају стид што су у лошем друштву, а наша је жеља да и ове сужње, робове владајуће странке који су добили мрвице и упали у црвену мишоловку, ослободимо у октобру, скинемо окове и јарам са врата како би сви живјели слободно, животом достојним човјека 21-ог вијека.

 

Небојша Вукановић