Родољуб огорчен, Фабрика на кољенима

Данас сам разговарао са Родољубом Драшковићем, који је огорчен односом власти и потврдио је да је истина све што сам о уцјенама, притисцима, рекету и повлачењу објавио у ранијим текстовима. Власт у Невесињу ни послије 4 године није обезбједила квалитетну питку воду за Фабрику сокова, па је морао да инвестира средства у пречистаче и постројења. Због опструкција пречистач није у функцији, а тзв “Илијина вода” која је потекла у кампањи још није стигла до града и фабрике.

 

Родољуб ми је потврдио да су градске власти Требиња повећале накнаду у комплексу Града Сунца, па је због тога одлучио да обустави даље радове као знак протеста. Ускоро ћу са Родољубом поново детаљније разговарати о проблемима, вршити притисак на власт, и надам се да ће се наћи рјешење како се Родољуб не би повукао из капиталног пројекта, и како би се задржала радна мјеста у прехрамбеној индустрији.

Данас сам у Невесињу разговарао и са генералним директором Компаније “Свислајн” у Херцеговини Александром Којовићем који ми је саопштио да ће радницима у Невесињу Уговоре о раду продужити до нове године, радиће на паковању производа, и да ће се касније одлучити о њиховој даљој судбини.

Сигурно је да ће се о проблемима у компанији “Свислајн”, незадовољству Родољуба Драшковића и затварању погона у Невесињу расправљати на наредној сједници Народне скупштине Републике Српске у следећу сриједу, и да ћу учинити све да се спасу радници и задрже на послу, јер је 50-ак радних мјеста од великог значаја за Невесиње. Такође градске власти Требиња мораће наћи рјешење за проблеме како би се наставила градња Варош чаршије на Дражин Долу, и до љета значајно проширимо и обогатимо туристичку понуду. Без обзира на неке мане, Родољуб Драшковић је најважнији послератни инвеститор у Херцеговини, урадио је за једну годину много више од државе за двије деценије, и особа која запошљава 2000 радника, директно и индиректно, заслужује сву пажњу и подршку.

Лука и Илија треба да се умију хладном водом, и схвате да Херцеговина није ничија прћија, и да не могу да се играју са судбинама хиљада породица, које би могле да остану без хљеба због њихових хирова, самовоље и личних интереса.

 

Небојша Вукановић