Шеранић признао да се не користи медицински кисеоник!?

Преносим у цјелости Извјештај о дешавањима у афери кисеоник који је Влада и ресорни министар Ален Шеранић упутио посланицима Народне скупштине Републике Српске уочи Посебне сједнице која ће се одржати сутра. У Извјештају министра Шеранића јасно се признаје да се тренутно у многим болницама и здравственим установама не користи медицински већ индустријски кисеоник, чиме су званично потврђени сви наводи који су у протекло вријеме изнесени у јавности.

Прочитајте Извјештај и материјал који преносим у цјелости..

 

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ИНФОРМАЦИЈА

о проблемима испоруке кисеоника одговоарајуће квалитете и концентрације прописане за лијек Јавним здравственим установама у Републици Српској за вријеме ванредне ситуације изазване вирусом корона SARS-CoV-2

18. октобар 2021. године

Према Уставу Републике Српске, Република Српска је јединствен и недјељив уставно-правни ентитет. Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Републици припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом Босне и Херцеговине изричито пренесене на њене институције. Чланом 68. Устава Републике Српске прописано је да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите и здравство.

Према Уставу Босне и Херцеговине, који је интегрални дио Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Анекс 4), Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (члан I Устава Босне и Херцеговине). Надлежности Босне и Херцеговине су прописане чланом III Устава Босне и Херцеговине и то су: спољна политика; спољнотрговинска политика; царинска политика; монетарна политика, као што је предвиђено чланом VII; финансирање институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине; политика и регулативе за усељавање, избјеглице и азил; спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући и односе са Интерполом; успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникацијских средстава; регулисање саобраћаја између ентитета; контрола ваздушног саобраћаја.

У складу са Законом о министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине (Службени гласник БиХ“, бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12, 6/13 и 19/16) Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине је надлежно за послове држављанства, упис и евиденцију грађана, заштиту личних података, пријављивање пребивалишта и боравишта, личне исправе, путне исправе и поступак евиденције регистрације возила, те деминирање. Такође, у складу са наведеним Законом надлежно је и за обављање послова и извршавање задатака који су у надлежности Босне и Херцеговине и који се односе на утврђивање основних принципа координисања активности, усклађивања планова ентитетских тијела власти и дефинисање стратегије на међународном плану у подручјима здравства и социјалне заштите, пензија, науке и образовања, рада и запошљавања, културе и спорта те геодетским, геолошким и метеоролошким пословима.

Област лијекова у Републици Српској била је уређена Законом о производњи и промету лекова („Службени гласник Републике Српске“, број 14/94). До ступања на снагу наведеног закона, примјењивали су се прописи о лијековима из СФРЈ и СРБиХ, а на основу члана 12. Уставног закона за провођење Устава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 21/92).
Закон о лијековима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 19/01 и 34/08) ступио је на снагу 19.05.2001. године када је престао да важи Закон о производњи и промету лијекова. На основу Закона о лијековима основана је Агенција за лијекове Републике Српске као правно лице надлежно за област лијекова у Републици Српској.
У јулу 2008. године усвојен је Закон о лијековима и медицинским средствима Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, број 58/08). Овим законом успостављен је јединствен систем стављања лијека у промет те дефинисан поступак контроле квалитета у циљу обезбјеђења доступности лијекова испитане ефикасности и безбиједности. Такође, Законом се оснива Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине, као овлашћено тијело одговорно за област лијекова и медицинских средстава који се производе и употребљавају у медицини у Босни и Херцеговини, а која је почела са радом 01.05.2009. године.
Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске (у даљем тексту: Министарство), на основу Закона о лијековима и медицинским средствима Босне и Херцеговине, надлежно је за утврђивање услова за производњу и промет лијекова на велико, као и издавање одобрења за увоз лијека који нема дозволу за стављање у промет издату од стране Агенције.

 

Такође, ово Министарство је надлежно за прописивање и утврђивање услова у погледу кадра, простора и опреме за производњу медицинских средстава.
Дана 16.03.2020. године Влада Републике Српске на Првој ванредној сједници донијела је Одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске због епидемиолошке ситуације у Републици Српској, усљед корона вируса 2019-nCoV. Поводом проглашења ванредне ситуације на територији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 25/20), Републички штаб за ванредне ситуације Републике Српске на 1. сједници одржаној 17.03.2020. године, донио je Закључак број: 01-1/20 о формирању Стручно оперативног тима Републичког штаба за ванредне ситуације, као стручно-оперативног тијела за праћење стања на подручју угроженом епидемијом корона вируса КОВИД-19, у Републици Српској.

Народна скупштина Републике Српске је 02. априла 2020. године донијела Одлуку о проглашењу ванредног стања на територији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/20), које је укинуто 22. маја 2020. године („Службени гласник Републике Српске“, број 48/20).
Имајући у виду епидемиолошку ситуацију изазвану SARS-CoV-2 вирусом, здравствене установе у Републици Српској се суочавају са вишеструким повећањем ординирања кисеоничке терапије, јер је велики број пацијената био хоспитализован и прикључен на респираторе или остале видове неинвазивне вентилација (у даљем тексту: НИВ). Потрошња је екстремно повећана.

Тренутна дневна потрошња медицинског кисеоника на дан 30.09.2021. године у ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске (у даљем тексту: ЈЗУ УКЦ РС), болницама и Заводу износила је око 18 тона, а у редовном режиму рада ова количина кисеоника била би довољна најмање за 10 дана. Дневна потрошња медицинског кисеоника у боцама у домовима здравља је око 70 боца различитих запремина у складу са потребама домова здравља (0,5, 1,5, 2, 3, 4, 5, 6, 10, 13, 14, 15, 20, 40 и 50 литара). Највећа дневна потрошња кисеоника у боцама је у Дому здравља Бања Лука 5 л (0,5, 1,5, 2,3, 4, 5, 10, 15 и 20 л) и Дому здравља Бијељина 3 л (3, 5 и 10 л), док између осталих нпр. домови здравља Гацко, Модрича, Оштра Лука Пале, Сребреница, Шамац и Шековићи имају дневну потрошњу 2л кисеоника у боцама различитих запремина.

Министарство прикупило је и обрадило податке од ЈЗУ УКЦ РС, болница у Републици Српској и Завода за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ (у даљем тексту: Завод) о потрошњи кисеоника за период 2018-30.09.2021. године. На основу обрађених података установљено је да је укупна потрошња у посматраним здравственим установама износила 616 тона за 2018. годину, 684 тоне за 2019. годину, 1.842 тоне за 2020. годину усљед значајног погоршања епидемиолошке ситуације и великог броја пацијената збринутих у COVID болницама у Републици Српској.

Повећана потрошња кисеоника који се користи у терапији пацијената обољелих од COVID-19 се наставила и у 2021. години. Нови талас пандемије који је почео почетком мартa, проузроковао је пораст броја заражених пацијената, као и пацијената са тежом клиничком сликом, што је довело до драстичног повећања потрошње медицинског кисеоника. До 30.09.2021. године потрошња у посматраним здравственим установама износи 2.792 тоне, при чему треба узети у обзир да су укупно 2.972 лица лијечена на респиратору и 10.141 лице је лијечено осталом НИВ у посматраном периоду.
Здравствене установе у Републици Српској користе течни и гасовити кисеоник у спремницима различитих запремина (1, 3, 5, 10 и 20 тона), те боцама са кисеоником специфичне запремине (0,5, 1,5, 2, 3, 4, 5, 6, 10, 13, 14, 15, 20, 40 и 50 литара), као и боце са кисеоником у батеријама за централни развод од 50 литара. Здравствене установе немају спремнике за кисеоник у сопственом власништву, већ им добављачи кисеоника уступају исте на коришћење, уз напомену да ЈЗУ Болница Добој нема ни централни развод кисеоника, већ се кисеоник испоручује два пута дневно. Досадашњи добављачи кисеоника са којим здравствене установе секундарне и терцијарне здравствене заштите у Републици Српској имају потписане уговоре о набавци кисеоника су:

ТГТ Лакташи, Гиље гас д.о.о., Крас Лакташи, Istrabenz plin, док домови здравља осим наведених уговорених страна имају уговоре и са Месер Мостар, Месер Сарајево, Месер Краљево, Вамикс Побједа Модрича. Такође, здравствене установе у Републици Српској не располажу са боцама за кисеоник и спремницима у сопстевном влаништву, изузев ЈЗУ УКЦ РС, Болница Бијељина, Болница Требиње и Завод имају мању количину властитих боца за кисеоник, али недовољну за дневне потребе установа. На дневном нивоу за ЈЗУ УКЦ РС, болнице и Завод потребно је 5 боца од 3л, 6 боца од 5л, 5 боца од 6л, 173 боце од 10л, 6 боца од 20л, 112 боца од 40л, 95 боца од 50л, те 277 боца у батеријама за централни развод 50л.

Када се посматра проблем набавке кисеоника за здравствене установе, треба на уму имати и чињеницу да од посљедње комуникације из 2014. године и неусвајање Есенцијалне листе лијекова БиХ којом би медицински кисеоник био видљив институцијама у ентитетима као лијек, представља полазни проблем. У складу са чланом 7. тачка и) Закона о лијековима и медицинским средствима („Службене новине Босне и Херцеговине“, број 58/08) утвђивање приједлога листе есенцијалних лијекова у Босни и Херцеговини неопходних за осигуравање здравствене заштите становништва ради Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ, а према процедури дефинисаној чланом 23. истог закона. Чланом 82. дефинисано је и да с циљем омогућавања основне заштите здравља становништва у области лијекова, произвођачи и правна лица која обављају промет лијекова на велико дужна су, с циљем што боље доступности лијекова грађанима, стално имати на располагању утврђене количине есенцијалних лијекова.

Чланом 83. дефинише се и да Савјет министара БиХ, најмање сваке двије године, а на приједлог Стручног савјет Агенције, уз претходно прибављену сагласност надлежних министарстава ентитета и Одјела за здравство Брчко Дистрикта, утврђује листу есенцијалних лијекова у БиХ. Лијекови са листе есенцијалних лијекова у БиХ представљају минимум лијекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања, као и минимум лијекова у болничкој здравственој заштити. На жалост, од 2014. године се на наведеном питању није радило.
Лијек који је на есенцијалној листи у некој држави мора бити доступан на некој од листи лијекова који се набављају/издају на терет средстава здравственог осигурања (у Републици Српској то би биле болничка листа лијекова и листа лијекова за АМП и домове здравља). У 2015. године у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске је предат захтјев привредног друштва које послује са медицинским кисеоником, за издавање дозволе за обављање промета на велико тог лијека али се исти није обрадио, сходно тадашњем закључку потребе измјене правилника донесених у овој области. Од 2015. године Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ није измијенила прописе којим су дефинисани услови у погледу кадра, простора и опреме за производњу, односно промет на велико лијекова како би се дефинисали услови за посебну групу лијекова/гасови, иако је те године формирана радна група са тима задатком. 2018. године Стручни савјет Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ усваја Правилник о доброј произвођачкој пракси у производњи медицинских гасова у којем наводи да ће надлежна министарства здравља ентитета и Одјела за здравство и остале ускуге Брчко дистрикта прописату услове у погледу кадра, простора и опреме за производњу медицинских гасова. Наведена одредба је у колизији са Законом о лијековима и медицинским средствама БиХ у којем је наведено да услове у погледу кадра, простора и опреме за производњу лијекова прописује Министарство цивилних послова БиХ. У априлу 2021. године дозволу за производњу медицинског кисеоника од стране Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ добија привредно друштво из ФБиХ које је на регулисању свог статуса радило од 2015. године. Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ није нашла за потребно обавијестити Министарство о хитној потреби уређења снабдијевања здравствених установа у Републици Српској медицинским кисеоником, у складу са Законом о лијековима и медицинским средствима БиХ. Министарство је по овом питању запримило два дописа достављена од стране инспектора Агенције, али и не од стране директора (новембар 2020) у којем је наведен само упит о компанијама које снабдјевају болнице кисеоником, а који у складу са редовним активностима представља обавезу РУИП-а, те други допис (септембар 2021) о обавјештењу како даље слиједи.

Почетком септембра текуће године, Министарство је запримило акт Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, као и акт Републичке управе за инспекцијске послове (у даљем тексту: РУИП) Републике Српске, којим је достављена жалба ЈЗУ Болница Требиње, на рјешење РУИП Републике Српске, а којим је наведеној здравственој установи забрањено да врши промет лијекова од нерегистрованих добављача. Ради се о добављачу „Милојевић Гиље Гас ПЈ.ДЦ“ Сарајево који је ЈЗУ Болница Требиње испоручивао медицинске гасове, а да при томе нема дозволу Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ (у даљем тексту: Агенција) за обављање производње или промета на велико медицинских гасова.

Поступајући по информацијама запримљеним у наведеној жалби, Министарство је затражило информације од других здравствених установа о кисеонику и добављачима истог и утврдило да све болнице и ЈЗУ УКЦ Републике Српске набављају кисеоник од добављача који немају дозволу за обављање промета на велико лијека или дозволу за производњу лијека – медицинског гас, Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, те да се у болницама и ЈЗУ УКЦ Републике Српске, али и у домовима здравља користи кисеоник који је у свим здравственим установама у примјени више од двије деценије.
Сходно поменутом, Инспекторат Агенције је поступајући по пријави (подаци о подносиоцу пријаве познати Агенцији) да је ЈЗУ Болница Требиње, у поступку јавне набавке закључила оквирни споразум са понуђачем “Компанија Милојевић Гиље – Гас” д.о.о. Бијељина за набавку “роба” – течни кисеоник чистоће 99,95%, кисик боца 40L, азот субоксид и угљен диоксид. У пријави је наведено да се у тендерској документацији наводи да ће се наведена “роба” користити у COVID oдјељењу болнице. Агенција је у циљу утврђивања чињеничног стања у вези производње и дистрибуције лијекова, медицинских гасова, извршила инспекцијски преглед код назначеног привредног друштва и о истом сачинила Записник о фармацеутско – инспекцијском надзору, број: 07-07.7-9-4571-2/21 од 27.07.2021. године.

С обзиром на записник, инспекција Агенције није могла закључити да је привредно друштво “Компанија Милојевић Гиље – Гас” д.о.о. Бијељина прометовало медицинским гасовима – лијековима, те није издато рјешење којим се забрањује обављање нерегоистроване дјелатности у надлежности Агенције, односно, није донесено рјешење којим се привредном друштву забрањује обављање промета на велико медицинских гасова.
Такође, 27.09.2021. године Инспекторат Агенције је извршио надзор код привредног друштва “ТГТ” а.д. Лакташи са сврхом непосредног увида у поступање тог привредног друштва у вези са одредбама Закона о лијековима и медицинским средствима (“Службени гласник БиХ”, број 58/08), а које се односе на стављање у промет и дистрибуцију лијекова. Увидом у постојећу документацију код “ТГТ” а.д. Лакташи, утврђено је да исти у судском рјешењу Окружног привредног суда у Бањалуци има уписане шифре дјелатности 20.11. Производња индустријских гасова и 46.46 Трговина на велико фармацеутским производима. С обзиром на чињенично стање утврђено Записником о фармацеутско – инспекцијском надзору код привредног друштва “ТГТ” а.д. Лакташи, број: 07.07-7-9-5973-2/20 од 27.09.2021. године, фармацеутски инспектори су донијели усмено рјешење, у складу са чланом 128. Закона о лијековима и медицинским средствима БиХ, које гласи: Забрањује се правном лицу производња и промет лијека медицинског кисеоника, до отклањања утврђених недостатака.

Наређује се привредном друштву “ТГТ” а.д. Трн, Лакташи да се усмено рјешење има извршити одмах. На основу назначеног Записника, Испекторат Агенције је донио Рјешење број: 07.07.-7-9-5973-4/21 од 01.10.2021. године, којим се забрањује производња и промет лијека, кисеоник медицински, до отклањања узврђених недостатака. У рјешењу је наведено да је забрана изречена усмено, те да је на снази од 27.09.2021. године, те да жалба не одлаже извршење.
У вези са актуелном административном ситуацијом код увоза и дистрибуције кисеоника, Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ је предузела активности из своје надлежности и онемогућила правним лицима која су здравственим установама испоручивала кисеоник даље обављање нерегистроване дјелатности, а што је за посљедицу имало проблеме у снабдијевању кисеоником здравствених установа сходно већ установљеном начину испоруке, те угрожавање континуитета пружања здравствене заштите у ванредној ситуацији изазваној пандемијом вируса корона SARS-CoV-2.
У циљу потврде квалитета кисеоника који се више од двије деценије користи у здравственим установама у Републици Српској, а сходно задужењу Владе Републике Српске Министарство је контактирало и у сарадњи са јавним здравственим установама секундарне и терцијарне здравствене заштите успоставило сарадњу са лабораторијом Линде гас Србија индустрија гасова а.д. Бечеј (у даљем тексту: Линде Гас Србија) а која се између осталог бави са производњом и дистрибуцијом медицинског кисеоника. Наведена лабораторија је акредитована лабораторија за испитивање под акредитационим бројем: 01-126 од 25.09.2020. године и уписана у Регистру привредних субјеката Агенције за привредене регистре под бројем БД 34215/2010.

Дана 28.09.2021. године извршено је испитивање узорака кисеоника од стране Линде Гас Србија у ЈЗУ УКС РС (Извјештаји о испитивању бр. 02.1420.21 и бр. 02.1415.21 од 29.09.2021. год) и Болници Приједор (Извјештаји о испитивању бр. 02.1413.21 и бр. 02.1417.21 од 28.09.2021. год), Такође, у периоду од 04.10.-08.10.2021. године извршено је испитивање узорака кисеоника у Болници Добој (Извјештај о испитивању бр. 02.1462.21 од 05.10.2021. год), Болници Источно Сарајево (Извјештаји о испитивању бр. 02.1460.21 и бр. 02.1458.21 од 05.10.2021. год.), Болници Бијељина (Извјештаји о испитивању бр. 02.1456.21 и бр. 02.1461.21 од 04. и 06.10.2021. год), Болници Зворник (Извјештај о испитивању бр. 02.1457.21 од 04.10.2021. год), Болници Фоча (Извјештаји о испитивању бр. 02.1463.21 и бр. 02.1465.21 од 05.10.2021. год), Болници Требиње (Извјештај о испитивању бр. 02.1459.21 од 05.10.2021. год), те Болници Невесиње (Извјештај о испитивању бр. 02.1464.21 од 05.10.2021. год) и Болници Градишка (Извјештај о испитивању бр. 02.1467.21 од 08.10.2021. год), са оцјенама да резултати испитивања одговарају захтјевима Линде стандарда и важеће Европске фармакопеје.
С намјером осигурања даљег лијечења грађана којим је неопходан кисеоник у здравственим установама Републике Српске Министарство се обратило Савјету министара БиХ, Министарству цивилних послова БиХ, директору Агенције и предсједавајућем Стручног вијећа Агенције. Поступајући по иницијативи Министарства, Минсистарство цивилних послова БиХ је, 05.10.2021. године, одржало ванредну сједницу Конференције у области здравства у БиХ којој је присуствовао и директор Агенције, на којој су утврђени нацрт сљедећих закључака:

1. Испитати правне могућности за доношење привремене Одлуке од стране Савјета министара БиХ која ће верификовати постојеће стање те привремено омогућити рјешење дистрибуције кисеоника у периоду 3-6 мјесеци како би здравствене установе завршиле претходне административне процедуре које се односе на поступке јавне набавке. Потребно је да Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ размотри могућност кориштења наведеног кисеоника квалитета и безбјезбедности који одговара медицинском гасу уз дефинисање карактеристика и провођења потребне контроле од стране Агенције.
2. Потребно је да Стручно вијеће Агенције изврши ревизију усклађеност Правилника о доброј произвођачкој пракси за медицинске гасове (Службени гласник БиХ“, број 49/18).
Закључно са припремом наведене информације није било новина по предметним питањима, уз напомену да је дана 11.10.2021. године одржан састанак Стручног савјета Агенције, на којој није донесен закључак/одлука о потреби измјене Правилника о доброј произвођачкој пракси за медицинске гасове (Службени гласник БиХ“, број 49/18), тј. брисању члана 50. у којем је супротно Закону о лијековима и медицинским средствима прописано да ће услове у погледу кадра, простора и опреме прописати надлежна ентитетска министарства здравља и Одјел за задравство и остале услуге Брчко дистрикта. Важно је напименути да је захтјев за брисање наведеног члана Министарство упутило директору Агенције и предсједавајућем Стручног савјета Агенције још 01.08.2018. године, пет (5) дана по ступању истог на снагу.
Такође, Министарство се у циљу превазилажења проблема обратило се и компанији Месер, која има регистровану дозволу за производњу медицинског кисеоника за количинама које је ова компанија у могућности да обезбиједи.

Прва инфорамција која је запримљена односила се на колиочину од 60 тона седмично, те је у наставку комуникације са регионалним менаџером Месер БиХ Министарство добило обавјештење 05.10.2021. године да ова компанија, на име помоћи у превазилажењу тренутне ситуације снабдијевања пацијената медицинским кисиком у Републици Српској може обезбиједити:
1. Медицински кисик криогени, једна цистерна (око 23 тоне) сваки радни дан.
2. Медицински кисик у боцама, 40/50 литара, 150/200 бара, сваки радни дан, 150 комада уз напомену да испорука горе поменутог медицинског кисеоника су планиране искључиво до локације Бањалука.
Наведено представља значајан проблем, због даље дистрибуције кисеоника у боцама сходно потребним предусловима (дозволе и превозна средства), како у цистернама на друге локације широм Републике Српске, тако и због недовољне количине боца за медицински кисеоника различите потребне запремине.

Дана 12.10.2021 године, директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ обавијестио је, путем електронске поште, Министарство о преписци између УТП Уљаник и службеника Агенције. У преписци се наводи да УТП Уљаник може да обезбиједи медицински кисеоник у количини потребној Републици Српској, те наводи Крајина групу као регистрованог велепрометника медицинским гасовима, који би могао извршити дистрибуцију овог лијека према јавним здравственим установама у Републици Српској. У наведеној преписци је евидентно да УТП Уљаник за дистрибуцију предлаже опције да се иста обави „путем фирме ТГТ, која је опремљена са прикладним дистрибуцијским средствима и школованим особљем за руковање плиновима, те који су годинама редовито и на вријеме опскрбљивали болнице, и како је нама познато, гарантирали квалитету кисика према захтјеву болница или путем другог дистрибутера, који мора бити способан пружити исте гаранције те уз нашу претходну провјеру.“ С обзиром да су инспектори Агенције извршили надзор над правним лицем ТГТ Техногас 27.09.2021. године и том приликом утрвдили правно лице ТГТ Техногас не посједује дозволу за производњу лијека медицински кисеоник, нити дозволу за промет на велико истим, Министарство се обратило фирми Крајина груп које се у међувремену дорегистровало за велепрометника медицинским кисеоником и које има одобрење за дистрибуцију медицинских гасова темељем Рјешења Агенције за лијекове и медицинса средства од 30.09.2021. године.

Од наведене фирме Министарство је запримило допис од Крајина групе да њихови технички капацитети, тачније дистрибуцијска средства и школовано особље нису довољни да би се одговорило захтјевима јавних здравствених установа, те наводе да Крајинагрупа не располаже медицинским боцама за кисеоник којим би се омогућила дистрибуција медицинског кисеоника у траженим количинама и према потребама јавних здравствених установа у Републици Српској.
Сходно састанку са диркеторима ЈЗУ УКЦ РС, болница и Завода одржаног 12.10.2021.године, дана 13.10.2021. године Министарству су достављени приједлози за рјешавање актуелне ситуације везане за набавку кисеоника у смислу озбиљне ситуације у којој се ове здравствене установе налазе, а што се односи на сљедеће:

– организовања састанка са представицима Владе Републике Српске и руководством Републике Српске;
– доношења одлуке којом одобрава као исправан начин лијечење пацијената обољелих од COVID-19 од избијања пандемије до данас, узимајући у обзир потврде о квалитету кисеоника употребљаваног за лијечење пацијената;
– за вријеме трајања ситуације узроковане вирусом корона дозволити употребу регулатора притиска и протока за техничке немедицинске гасове, за које се након анализе ризика и оперативне верификације утврди да су оперативни, компатибилни за медицински кисеоник и безбиједни за пацијенте и обиљежени ознаком “MEDICAL SERVICE COVID 19”;
– одобрити пуњење медицинског кисеоника у свим расположивим доступним паковањима – боцама које су компатибилне за кисеоник, по протоколима одобреним за медицински кисеоник;
– сагласности Владе Републике Српске да за вријеме трајања ситуације изазване вирусом корона, односно до успостављања редовног снабдијевања медицинским кисеоником, у ситуацији када један добављач медицинског кисеоника привремено није у стању да врши производњу, пуњење и испоруку медицинског кисеоника здравственој установи са којом има закључен уговор о испоруци, снабдијевање одмах преузме друга компанија која има дозволу за промет медицинског кисеоника. Уколико такве компаније нема, испоруку врши компанија која нема дозволу за промет медицинског кисеоника (уз потврду о квалитету за кориштење у медицинске сврхе из референтне лабораторије приликом сваке испоруке), а на основу уговора о сарадњи између два правна лица;

– одобри кориштење кисеоника који се до сада користио у лијечењу пацијената обољелих од COVID-19, уколико исти има потврду о квалитету за кориштење у медицинске сврхе из референтне лабораторије;
– да Влада Републике Српске предузме мјере и радње из своје надлежности, како би ситуација у вези са набавком медицинског кисеоника била законски регулисана.
Наведени приједлози директора здравствених установа везали су се и за информацију да је дана 10.07.2020. године, Влада Републике Србије донијела Закључак којим је прихватила приједлог Кризног штаба за сузбијање заразне болести COVID-19 и Привредне коморе Републике Србије, о неопходности предузимања активности за осигурање сигурности снабдијевања кисеоником за потребе здравствених установа у периоду трајања ванредне ситуације проглашене због настанка елементарне непогоде ширењем епидемије заразне болести COVID-19 (05 Број: 53-5635/2020), а којим је регулисано сљедеће:
– употреба боца за кисеоник (технички или за храну) у расположивим паковањима за пуњење медицинског кисеоника,
– привремено коришћење пунионице за технички кисеоник за пуњење медицинског кисеоника,
– периодично контролисање боца,
– привремено преузимање снабдијевања,
– регулатори притиска за немедицинске гасове у примјени за медицински кисеоник.
Сходно захтјеву директора ЈЗУ УКЦ РС, болница и Завода дана 14.10.2021.године у Источном Сарајеву одржан је састанак у организацији предсједника Владе Републике Српске на којем су осим директора наведених здравствених установа учествовали Предсједница Репбублике Српске, Предсједник Народне купштине Републике Српске, српски члан Предсједништва БиХ, Предсједник Владе Републике Српске заједно са генералним секретаром Владе Републике Српске те министром здравља и социјалне заштите и министром правде, предсједавајући Савјета министара БиХ, директор Фонда здравственог осигурања са сарадницима, директор РУИП-а са сарадницима, један од два тренутна члана Стручног вијећа Агенције (господин Продановић), предсједник Коморе доктора медицине Републике Српске, предсједник Друштва докотора медицине Републике Српске, те и други сарадници Министарства. На наведеном састанку су разматрани проблеми управо по питању испорука кисеоника здравственим установама у Републици Српској, и закључено да је потребан став Народне скупштине Републике Српске о наведеној проблематици.
На овом састанку који је указао на проблем обезбијеђења испорука кисеоника, истакнуте су и чињеница проблема набавке спремника за медицинкси кисеоник за који се испоруке танка запремине 25 тона чека 4 до 5 мјесеци (понуда Криоопрема КО-89-21, према компанији Милојевић од 08.10.2021. године), као и понуда компаније Лахварна Брод (број ДБ-129/21, према компанији Кранина груп, од10.10.2021. године) према којој су рокови испоруке за боце за медицински кисеоник од 10 и 50 литара, 20 седмица од дана наруџбе уз могућност и нешто ранијег обезбијеђења мање количине боца од 10 литара.
У прилог наведеном говори и информација ЈЗУ Болница Градишка која је због новонастале ситуације у вези са испоруком медицинског кисеоника расписала Преговарачки поступак без објаве обавјештења за набавкум 92.000 кг медицинског кисеоника, из разлога крајње хитности, на период од три мјесеца до завршетка отвореног поступка јавне набавке. Рок за достављање захтјева за учешће је био продужен 18.10.2021. године како би једини понуђач компанија „МесерТехноплин“ДОО доставила одговарајућу документацију. Сходно расписаном поступку набавке дана 18.10.2021. године од једног произвођача медицинског кисеоника у БиХ, чији медицински кисеоник има дозволу Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ „МесерТехноплин“ДОО ЈЗУ Болница Градишка је добила обавјештење да иста може обезбједити захтјевану количину кисеоника од 92.000 кг, међутим нису у могућности обезбједити довољну количину амбалаже тј. довољан број боца Т40 (може се обезбједити 60 боца, а потребно је 200), боца Т10 (потребно17 боца) и резервоара за течни медицински кисеоник (2 резервоара), као ни возило за превоз медицинског кисеоника на релацији Сарајево-Градишка.
Напомињемо да је наведени проблем уочен и у ФБиХ, Брчко дистрикту БиХ и институцији Савјета министара БиХ (информација са веб сајта Министарство одбране – увид у садржај Одлуке о избору најповољнијег понуђача и додјели уговора (бр. 11-03-26-1266-720, од 20.05.2020.године), тј. набавка атестирања (баждарења) и пуњења боца медицинским кисеоником за 2020.годину).
Предлажемо да Народна скупштина Републике Српске након упознавања са предметном информацијом донесе закључке.