Шмит њежно помилушио Додика па правац у Загреб код Пленковића, Хрвати настављају одбрану Додика као хрватско цвијеће и витални национални интерес у БиХ

Српској демократској странци блокирани су рачуни, због чега није могла да изађе на последње локалне изборе већ се морао регистровати други политички субјект сличног имена, што је последица стављања на америчку Црну листу и санкција које су уведене прије више деценија, када су Американци крчили пут Додику да дође на власт, сјекли, кажњавали без основа и уклањали његове његове политичке противнике. СДС-у никада нису укинуте санкције, мјере и блокаде, и даље сноси последице репресије међународне заједнице и запада, а упркос лудачкој политици, реторици и потезима које повлачи годинама, запад и странци и даље њежно и пажљиво мазе своје мјезимче Милорада Додика и његов СНСД.

То показује и последња потез Кристијана Шмита, који није донио одлуку да се блокирају рачуни СНСД-и и његовом трабанту Уједињеној Српској, као што су раније блокирали СДС-у, иако ове странке упорно радикалним потезима угрожавају Дејтон а Додик наставља  свакодневно подиже тензије и пријети, од блокаде касарни Оружаних снага БиХ, прогону СИПЕ, преузимању границе до хапшења Шмита, што чекамо годинама као Годоа, понаша се као одметник, не поштује одлуке судова које је сам основао, креће се у покретом кавезу исијавајући око себе страх, мржњу…. Стиче се утисак да Шмит њежно милује Додика, доноси одлуке које требају оставити  у јавности утисак како се тобоже супроставља Додиковом насиљу и узурпацијама али суштински не наноси му штету.

Одузети СНСД-у приход од пар милиона марака је као да Ел Чапу или Ескобару на врхунцу моћи одузмете приход од продаје марихуане, који су пар процената укупног посла, а оставите милијаде од кокаина, хероина, проституције, јер Лука Петровић на једном “послићу” и тендеру око рекламирања Електропривреде Републике Српске код комшије Бодироге узме 6 милиона, у дану преко Сердарова отму 60 милиона, а узимање стотињак хиљада марака мјесечно суштински ништа не значи за функционисање мафијашке организације зване СНСД. Да је желио да науди Додику и Стевандићу, отежа рад и излазак на изборе, Шмит би блокирао све рачуне, као СДС-у, онемогућио излазак на изборе, као Листи за правду и ред 2016. године, повукао неки порез који може суштински да заболи режим а не би годинама играо са њим игре, пумпао рејгинг, подржавао крађу избора, амнестирао протјеривање из Бањалуке њемачке министарке, криминал, корупцију, нијемо посматрао блокаду Дома народа и институција…

Упркос свему странци и даље суштински одржавају Додика, а вму улогу у свему има Загреб, који брани Додика до последњег атома, као маршал Жуков и Руси Стаљинград, можда снажније од Вучића и Београда, па не чуди што је Шмит јуче одлетио у Загреб на консултације са Андрејом Пленковићем. Хрватски премијер у Мостару је недавно јасно дао до знања да му је до Додика стало готово као до Човића, коме је дао инструкције да чува витални национални интерес и хрватско цвијеће скривено и огрнуто у српску заставу, до последњег тренутка му остави полуге моћи у Савјету министара и Шпирића у Дому народа.

Од Туђмана до данас, да се не враћамо дубље у прошлост када је Хитлер априла 1941. године створио Независну Државу Хрватску и Павелића као највјернијег савезника, Њемачка је била и остала кључни савезник и ослонац Хрватске и њене спољне политике, захваљујући којој је добила међународно признања независности 1991. године, ушла у НАТО па Европску Унију 2013. године а “Данке Дојчланд” је пјесмица која се у Загребу увијек радо слуша. Колико Хрватска зависи од Њемачке показао је случај “Петровић” када су у Загребу прогутали понижење и изучили 2014. године Њемачкој бившег шефа УДБЕ и Туђмановог сарадника Јосипа Перковића, због убиства Ђурековића 1983. године, и нема сумње да ће се Пленловић, Милановић и Човић ускратити подршку Додику и престати чувати му леђа и позиције у власти ако то у Берлину буду захтјевали.

Да ли је Шмит без најаве и обавјештења јавности у БиХ одлетио у Загреб да предочи план и потезе које планира повући, усагласи даље кораке и наставак политике која ће Додика одржати у седлу, упркос протјеривању њемачке министарке из Бањалуке, или је Пленковићу дао до знања да понашање Драгана Човића и чување леђа Додику није коректно и да мора престати. Ријечи су сувишне, није важно шта се говори важна су дјела, треба гледати шта ко ради а не шта се декларативно залаже.

 

 

 

Небојша Вукановић