Смјена министарке Давидовић одгођена за наредну седмицу, глава лети и Зори Видовић?

Због приватних и породичних разлога, о којим не желим писати, смјена министарке породице, омладине и спорта Соње Давидовић одгођена је за наредну седмицу. Истовремено одлазећа министарка покушава да купујући мало времена “почисти” свој ресор пред смјену, а ситуација у Министарству породице, омладине и спорта, као и цијелој Влади, је у најмању руку хаотична. Након сазнања да ће бити смијењена, од понедељка је почело грозничаво пражњење рачуна за грантове у сва три министарска ресора и средстава која су преостала на рачунима, како би нову министарку Драгану Ристић Чавка, која се након удаје изјашњава као Бошњакиња, затекла пустош и сви рачуни испражњени.

Тако је у ресору породице јуче пребачено преосталих 15 000 марака, а у ресору спорта пребацују се десетине хиљада марака својим људима по клубовима, док се грозничаво покушава за кратко вријеме пребацити око 100 000 марака подобним омладинским организацијама са ставке помоћ омладинским организацијама. Врхунац је Одлука одлазеће министарке да по хитном поступку распише конкурс за додјелу кућа вишечланим породицама у износу од 7 милиона марака, којих нигдје нема, како би нова министарка морала да га поништава и понижава се у јавности.

Соња Давидовић је уочи избора запослила 10-ак кадрова СПС-а по Уговору о дјелу на 6 мјесеци, од којих већина никада није дошла на посао, а тренутно се на платном списку Министарства породице, омладине и спорта налази 60-ак људи, а 2006. године их је било 15-ак.

Прави рат букти између УС разјединитеља Ненада Стевандића и социјалиста, Ђокићевих и Селакових, а ускоро би Додик требао да смијени и директора Шума Српске, отме социјалистима ово јавно предузеће и постави свог поузданог човјека из СНСД-а и настави са пустошењем и пљачком шума. Новаца је све мање, а Додик планира да скине главу неспособној марионети Зори Видовић и умјесто ње постави Горана Маричића, који је њу замијенио на мјесту директора Пореске управе Републике Српске, надајући се да ће он успјети некако да покрпи кратере а не мале рупе у буџету.

Мала бара а пуно крокодила, а како сам и најавио, сукоби “коалиционих партнера” прерасли су у прави и отвирени рат, у коме нико ником не смије окренути леђа и свако сваког напада ниским ударцима испод појаса, само нико не смије још да удари на Капо ди тути капи, иако су свјесни крајњег исхода. Рат ће се окончати тако што ће режим да се уруши и нестане у праху и пепелу, а надам се искрено да ће распад бити убрзан и да нећемо морати да чекамо слободу наредне двије године.

 

Небојша Вукановић