Срамна и подла кампања у доба пандемије

Макијавелисти без скрупула и образа увијек се воде максимом да циљ оправдава средство, па никог није изненадило срамно понашање челних људи Републике Српске који су пандемију искористили за подмуклу, срамну и прљаву кампању, користећи невољу и страх људи како би демагогијом и глумом некаквих заштитника напаћеног народа добили неки јефтини политички поен у кризи и ванредном стању. Сваки дан круже по својим медијима и телевизијама, сатима причају глупости, снимају чак и предизборне спотове са ласцивним порукама, у чему су најдаље отишли крњи социјалисти, друг Петар са својим партијским дамама, те ђетић Игор Радојичић, највећи лицемјер међу политичарима.

Бајин Ђетић, који се повремено прерушава и у Мистер Бина, током својих трагикомичних наступа зна понекад  и да насмије гледаоце, а данас је одлучио да споји згодно са корисним.

Гледаност АТВ-а је пала тако ниско да су се искључили са праћења гледаности телевизијских кућа у РС и БиХ, јер их је срамота, а Ђетић Игор жели да погура синчину Игора, доводи музичаре да свирају уживо Бањалучанима на Тајкунској АТВ,  што је бесмислено бацање новаца, како би бар мало дигао гледаност обамрле црвене тв куће, промовисао себе те “провозао” мало новаца из градског буџета.

Но јавност је ипак највише згрожена срамном, помало трагикомичном кампањом крњих социјалиста под слоганом “Сачувајмо пензионере, сачувајмо породице”. Никад не улазим у ничији приватни живот нити брачни статус, па нећу ни сада детаљисати, али да о очувању породице говоре бесрамно они који су своје и туђе породице растурили стварно је врхунац хипокризије и лудила, а позив појединих дама за очување породица гласом ме је подсјетио на чувену Терезу Орловски и њемачки хот-лајн почетком 90-их.

Кампања јајима Ненада Стевандића и његових разјединитеља, фотографије и објаве на твитеру којима се диви величини јаја које је изложио у центру Бањалуке окупљајући своје скутоноше у вријеме пандемије, више је за истраживање и научне студије, него колумну и иронију, јер само наука и теорија могу разјаснити необичну појаву и опстанак разјединитеља.

О оним просјацима на врху сувишно је говорити, само је питање дана када ће прогласити своју побједу над короном и спашавање напаћене нације, коју су разорили, стављајући тако шлаг на торту двомјесечне тортуре. Просјаци од ММФ-а и Американаца траже новац, од Кинеза и Мађара маске и медицинску опрему, од Руса стерилизацију болница, од Вучића и Србије сталке за инфузију, помоћ и кредите, а само је питање јесу ли се браћа из Сомалије и Конга осевапила и смиловала, из Африке нам послала неку садаку.

Ипак никаква кампања и непрекидно гостовање на телевизијама не може прикрити велику нервозу челних људи режима, паника је све већа и израженија јер цури на све стране, а то је добар знак да се напокон јавља свјетло на крају тунела.

 

Небојша Вукановић