Србенда и Бајазит на турској маркици

Најпознатији балкански камелеон је доживио још једну велику трансформацију. Од велике “србенде” која мрзи Техеран и Сарајево због великог броја џамија, коме сметају хоџе јер “арлаучу” и који се бојао неоосманизма, ширења ислама и турских интереса на Балкану, постао је од Великог Баје Велики Бајазит, већи Турчин од Хакана Шукура и многих Турака које је Ердоган протјерао, те стао раме уз раме Бајазиту, Мурату Охолом, Ердогану, Кемалу Ататурку, Осману Великом Гази, оснивачу Османског царства, и другим великанима Турске из прошлости. Због великих заслуга за Турску добио је част да има и своју турску поштанску маркицу, која вриједи скромне 3 турске лире, мада је његова вриједност, боље рећи богатство, бар милијарду пута веће.

Нашем члану Предсједнишгва БиХ, сад већ више бошњачком и хрватском него српском, за кога је само про-форме изабран јер управо српском народу и Републици Српској чини највећу штету, свечане маркице са његовим ликом уручене су у Анталији, гдје је отишао у нову братску посјету.

 

Елхамдулилах и машалах! Богу шућур и драгом Алаху што је наш Бајазит успио да изглади односе са Турском, што је нестао страх од неоосманизма, ширења Турске и ислама, хоџа које арлаучу и џамија, и што га Турци сматрају побратимом и пријатељем који толико ради за Турску државу да је добио највеће почасти и поштанску маркицу са својим ликом.

По старом обичају, нашег Бајазита примио је уз све почасти предсједник и неприкосновени владар Турске, побратим Реџеп Тајип Ердоган, савремени султан и велики везир што је постао недавним измјенама Устава, и тако још једном јавно понизио и послао поруку Бакиру Изетбеговићу и његовој марионети Шефику Џаферовићу, кога је прогурао за члана Предсједништва БиХ а Бајазит Додик га повео у својој Делегацији у Анталији.

Радосну вијест да је наш Бајазит и велика Србенда добио турску поштанску маркицу са својим ликом и да је у Турској дочекан уз највеће почасти објавио је РТРС а пренијели сви режимски медији, извјештавајући из часа у час о детаљима посјете Анталији и бројним састанцима.

На крају се само запитајмо шта би било да су Младен Иванић, Мирко Шаровић или Младен Босић добили своју маркицу у Турској, да се братски грле и љубе са Ердоганом, какве би од РТРС и других режимских медија биле салве увреда, напада, оптужби да су потурице, издајници, бакировци…

Не пада снијег да прекрије бријег већ да свака звијерка покаже свој траг, а многим “новинарима”, не само политичарима, трагови смрде нечовјештвом.

Небојша Вукановић