Штетно мијешање у унутрашње ствари Цркве

Као што је штетно мијешање Цркве и вјерских заједница у политику, изборе и промовисање појединих политичара од стране високих црквених великодостојника, тако је штетно и погубно када се политичари мијешају у црквена питања, имају неке своје фаворите које промовишу и покушавају их прогурати на кључне позиције у Цркви.

Чим је прошла сахрана упокојеног патријарха Иринеја, почеле су сплетке, лицитације и промоције појединих владика у медијима, који би по нечијој жељи требали да буду изабрани за новог српског патријарха. То је чисто црквено питање, владике треба да одлуче која ће се три имена наћи у Светом писму, а јавност би требала само да посматра и извјештава умјесто што се директно мијеша, фаворизује појединце и на тај начин изазива нове или продубљује постојеће подјеле.

Од како је Свети Сава 1219. године успио да обезбједи аутокефалност Српске православне цркве, Свети Јоаникије 1338. устоличен за првог патријарха а 1557. године Макарије Соколовић обновио Пећку патријаршију, Црква је прошла бројна и велика искушења, па ће и сада, у ово турбулентно вријеме,  одољети исушењима и подјелама. Црква је важна институција за српски народ, и зато се надам да ће избор новог патријарха протећи без већих турбуленција и сукоба у јавности, да ће бити изабран патријарх помиритељ који ће помоћи моралну и духовну обнову народа и друштва,  и да ће се моћни политичари суздржати од непотребног мијешања у унутрашње ствари Цркве.

Небојша Вукановић