Што је ближи крај Империје, то су њени закони луђи!?

Читајући материјале и приједлоге закона за наредну, четврту редовну сједницу Народне скупштине Републике Српске, посебно приједлог Закона о јавном реду и миру, сјетио сам се Цицерона који је прије два миленијума рекао да су закони све луђи што је Империја ближе крају. Мудри Цицерон је био свјестан како погубне могу бити последице када императору неограничена власт и моћ помуте разум, када се окружи улизицама, незналицама, завлада лудило и анархија, бујају девијације и негативна селекција, а неспособњаковићи дођу на важне позиције у држави и друштву. Лудило у старом Риму је ишло толико далеко да је рецимо екстравагантни Калигула свог коња Касача именовао за сенатора, Нерон запалио Рим како би добио инспирацију да напише пјесму, а крајње последице су биле пропаст Рима и Империје. Нажалост и данас се пале и пљачкају цијеле државе и градови, само су мотиви другачији, јер је мало пјесника међу моћницима, а похлепа је велика.

Приједлог закона којим је запријећена казна од 2 мјесеца затвора, уколико грађанин или новинар фотографише службено лице и полицајца док врше дужност, једно је у низу лудила и бесмислица које показују да је режим у Српској изгубио разум и контакт са стварношћу, и да се полако ближи његов крај. Само шизогене структуре могу у Европи у 21-ом вијеку да хапсе и притварају грађане и новинаре уколико фотографишу државне службенике када они злоупотребљавају дужност и крше законе. Нормална држава, којој је циљ увођење правде и реда у друшту, подстакла би и наградила грађане да буду контролори, пријављују и документују корупцију државних службеника, умјесто што предвиђају хапшења ако неко користи свој телефон у присуству полицајца.

Од приједлога Закона само је луђа изјава Милорада Додика, који правда као идеолог овакву одлуку, пореди нас са Америком и пита се откуд неким новинарима маркирана осјећа, кућа, новац за зимовање и скијање!? Добро је да докони члан Предсједништва има времена да загледа квалитет гардеробе новинара, прати ко је купио које ауто и стан, и ако је то највећи проблем државе лако ће бити ријешен. Ипак умјесто новинара, Додик би требао мало да загледа људе и свог окружења, кумове, сроднике, министре и партијске сараднике, и њих пита одакле им милиони, виле и новац за веома екстравагантан и раскошан живот на високој нози.

Тешко је поредити наше карикатуре са римским императорима, али требали би знати да су Римљани имали човјека који је пратио у корак императора, и упорно му сваког дана на ухо понављао да он није бог већ обичан човјек, како му власт и моћ не би помутиле разум. Било би добро да и наши властодршци, који су се окружили бројном свитом и савјетницима, ангажују неког ко ће им шапутати на ухо да нису свемоћни богови, како би се вратили у стварност, поштовали државу, народ и законе, и престали да имитирају средњовјековне владаре, сматрајући да су они најпаметнији и богом дани да о свему одлучују.

 

Небојша Вукановић