Страшни суд у Грахову

Прошле године био сам први пут у Грахову, и страшан је осјећај видјети разорен градић 25 година након рата, а по рушевинама и изгледу града могли би се закључити да су јуче окончана ратна дејства. Пуст град у коме нема ни амбуланте, Дома здравља нити основних услова за живот слика је маћехинског односа кантоналних, федералних и државних  власти и институција према овом малом и заборављеном мјесту протеклих четврт вијека, а можда и много дуже јер је Грахово било запостављено и у бившој Југославији.

Умјесто да помогну повратак и опоравак, отворе неко производно и одрживо радно мјесто и покушају задржати нешто омладине и живота у заборављеној општини на крају свијета, у Грахову се илегално и незаконито депонује опасан медицинску отпад из Италије, увезен у доба короне из највећег жаришта.

Туга, кад и чемер… Сваки коментар је сувишан, јер тешко је пронаћи праве ријечи којим би се описао маћехински однос, нељудскост, бахатост и одсуство било какве колективне свијести, морала, честитости, образа…

Малобројни српски повратници и мјештани окупили су се данас и блокирали пут према Книну и Дрвару како би скренули пажњу јавности и институција на ужасан нељудски однос, очекујући да се смеће уклони и отјера на адекватну депонију, да се спријечи избијања заразе, инфекције и загађење животне околине, али питање хоће ли било ко да реагује без већег притиска јавности.

Страшан је маћехински однос према Грахову, а неке ствари су прешле све границе. Одговорни који су дозволили овај скандал и илегално одлагање отпада требали би да се изведу пред лице правде, узели новац за сраман посао, а Грахово је одавно задлужило бар мало пажње и конкретних инвестиција како би се пониженим и обесправљеним грађанима другог реда омогућио живот достојан човјека 21-ог вијека.

 

Небојша Вукановић