Свједочење кћерке погунулог борца о паклу и понижењима док 8 година са дипломом чека било какав посао у Зворнику

Жељана Трифковић имала је свега годину дана када јој  је отац погинуо у Илијашу, августа 1992. године, као борац на првој линији у униформи Војске Републике Српске. Њена мајка никада није добила никакав посао, иако је њен супруг у 28-ој години дао млади живот за Републику Српску, одхранила је и извела на пут двије девојчице које оца нису ни запамтиле. Почетком 1996. године су из Илијаша, након потписивања Дејтона, Трифковићи избјегли у Зворник, а држава за коју је отац и супруг погинуо односила се према њима као најгора зла маћеха!

Млађа кћерка Жељана завршила је државни факултет 2014. године, и већ 8 година покушава наћи било какав посао. Иако би по закону дјеца погунулих бораца Војске Републике Српске требала имати предност на конкурсу, Жељана је увијек завршавала као прва испод црте, јер није члан и активиста владајуће странке и режима, нема богате и утицајне родитеље да је “погурају”! У међувремену, трагајући за било каквом послом, постала је мајка двије дјевојчице, овраћала се на безброј адреса али све је узалуд.

Њен супруг отишао је да ради у иностранство и вози камионе, јер овдје није било посла, па и Жељанина дјеца, као и она, на неки начин одрастају без оца. Иако је у више наврата одлазила на разговор код градоначелника Зворника Зорана Стевановића, саопштила каква је ситуација и околности, умјесто подршке и разумјевања наишла је на псовке, увреде и понижења. Ово је нажалост само један у низу примјера и слика понашања бахатих моћника, јер стара пословица каже да сит гладном не вјерује, па је Жељана на крају одлучила да са мајком отвори душу и каже јавности каква је понижења доживјела борећи се да обезбједи било какав посао, егзистенцију и живот достојан човјека својој дјецу и породици.

У току је конкурс за пријем наставника разредне наставе у Козлуку код Зворника, на који се Жељана пријавила, и да се поштује закон требала би бити примљена јер има највише бодова, као кћерка погунулог борца која 8 година чека на посао. Славица Ђукић, директорица Основне школе Петар Кочић  у Козлуку, иначе кадар ДРПОС-а, мора бити свјесна да су њен рад и конкурси под мојом и лупом јавности, и да ће сносити жестоке последице, од јавног притиска до кривичних пријава, ако буде злоупотреба и намјештања конкурса, и ако због политичке, класне и друге неподобности поново елиминише Жељану!

Погледајте емотивно свједочење Жељане Трифковић, кћерке погунулог борца Војске Републике Српске, и њене мајке о дешавањима у покореном Зворнику и односу моћника и власти према борачкој популацији и категорији становништва..

 

Небојша Вукановић